Kad dete voli da jede ono što se ne jede

Kod većine mališana, mlađih od osamnaest meseci, radi se o nevinom istraživanju okoline. Međutim, oko 15-20 odsto dece u uzrastu dve do tri godine ima upornu i stalnu želju, koja traje mesec dana i duže, da konzumira nejestive materije. Ovaj poremećaj ishrane se zove pika, po latinskom nazivu za svraku, koja je poznata po velikom i neselektivnom apetitu.

Znaci da dete ima piku:

- ponovljeno konzumiranje nejestivih stvari, uprkos naporu da se ukine, u periodu od najmanje mesec dana

- ponašanje je neodgovarajuće za uzrast i razvojni status (kod dece starije od 18 meseci)

- ponašanje nije uslovljeno kulturnom, etničkom i religijskom pripadnošću.

Šta uzrokuje piku kod dece?

Specifičan uzrok pike nije poznat. Neka deca mogu da imitiraju pse i mačke, koji rutinski žvaću travu i druge nejestive stvari. Druga se teše time što stavljaju predmete u usta. Pika, takođe, može da bude ritualna u nekim religijama i narodnoj medicini.

Jedan broj dece sa pikom ima deficit cinka, kalcijuma i gvožđa, usled čijeg nedostatka pati od anemije (malokrvnosti). Ili, jednostavno, mališani nemaju apetit za pravu hranu, pa postaju pothranjeni.

Deca koja jedu drvene predmete, šibice ili drveni ugalj, skoro po pravilu pate od anemije. Ukoliko jedu sapun, često se radi o nedostatku cinka, ali i gvožđa.

Nutritivni deficit - na primer, gvožđa i cinka, može da uslovi specifičnu želju što se tiče odabira hrane. Međutim, nejestive materije ne mogu da nadoknade minerale u telu. Najčešće nutritivno objašnjenje jeste da su moždani enzimi koji regulišu apetit - u zavisnosti od deficita gvožđa i cinka. Činjenica je da nejestive materije koje deca uzmu ne nadoknađuju manjak minerala u organizmu. Međutim, deca prestaju da ih konzumiraju posle regulisanja anemije. 

Veruje se da neke materije - na primer, prašina, sprečavaju apsorpciju gvožđa iz cirkulacije, pa anemija može da bude  direktan rezultat pike.

Bez obzira koju teoriju prihvate, doktori moraju da pristupe individualnoj dijagnostici, pokušavajući da razumeju šta je izazvalo takvo stanje.

Koliko je pika opasna po mališane?

Ako je dete u riziku da razvije piku, obratite se pedijatru. Ukoliko je konzumiralo neku opasnu supstancu, hitno ga odvedite kod lekara. Dete koje je konzumiralo nejestive materije, može da bude u riziku od razvoja brojnih komplikacija. One variraju u zavisnosti od tipa pike.

Geofagija ima potencijalne sporedne efekte, koji su najčešći u digestivnom traktu: opstipaciju, bol u trbuhu, nadutost i kontaminaciju i infekciju parazitima.

Pagofagija redukuje  resorpciju hranljivih materija iz creva. Konzumiranje papira sa olovnim slovima i onog koji sadrži živu može da dovede do trovanja olovom ili živom.

Kada žvaće ovakve materije dete može i da se zadavi, a kada ih  već proguta, može da nastane crevna opstrukcija ili perforacija (prsnuće) - naročito kod konzumiranja stvari koje ne mogu da prođu kroz digestivni sistem.

Šta učiniti ako dete ima pika žudnju?

Ne postoji specifična terapija pike. Ako je prisutna anemija, svakako je treba korigovati. Često simptomi pike prestaju posle normalizovanja krvne slike. Pedijatar ima veliku ulogu i u prevenciji pike. Takođe i u smanjenju uzimanja nejestivih materija. Ponekad je neophodno da se uključi psiholog.

U svakom slučaju, uloga pedijatra je da ukaže na optimalnu ishranu u odnosu na uzrast i razvoj. Takođe je neophodno da se anemija leči ako se dijagnostikuje, ali i da se kontroliše stolica na parazite, a ponekad napravi rendgenski snimak stomaka, ako se sumnja da je dete pojelo nešto od metala.

Srećom, pika je privremeno stanje, koje prolazi kako deca rastu, a samo kod nekih mališana može da se duže zadrži. Imajte u vidu da su pažnja i strpljenje najvažniji kada je u pitanju tretman, jer je potrebno vreme da deca prestanu da žude za nejestivim materijama.

Dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista