MUŽ I JA IMAMO KRVNU GRUPU A, NAŠA BEBA 0: Svi misle da je greška i da treba da ima istu kao mi, evo kako do toga dolazi

Iako se veruje da dete treba da nasledi krvnu grupu jedog roditelja, postoje i izuzeci, a za sve su krivi geni, tačnije njihova kombinacija.

Naime, većina gena ima dve kopije – jednu kopiju dobijamo od mame, a drugu od oca. Dakle, oba roditelja imaju po dve kopije svakog svog gena i oboje predaju bebi po jednu kopiju.

Zato stvari nisu tako jednostavne.

Pošto imamo dve kopije gena za krvnu grupu, a postoje tri moguće verzije tog gena, sve to daje šest mogućih kombinacija. Ti genotipi krvnih grupa su AA, AO, BB, BO, AB, OO.

Dakle, postoji šest kombinacija, a postoje i nama poznate četiri krvne grupe – A, B, AB i O. Međutim, da sve bude još komplikovanije, tu su i proteini koji idu uz gene krvnih grupa, s tim što ih nulti gen – nema.

I kad se sagledaju sve moguće kombinacije i varijacije, jasno je da krvna grupa roditelja sama po sebi ne govori dovoljno i da su genotipi roditelja vrlo važni za to koju će krvnu grupu imati beba.

Zato je, recimo, moguće da beba ima A krvnu grupu ako je imaju i mama i tata, ali je moguće i da ima nultu krvnu grupu. Šanse za to su 25 odsto, baš zbog onih rasporeda genoma i proteina.

Posebno zanimljiv slučaj je kad jedan roditelj ima AB krvnu grupu, a drugi nultu. Tada beba ima krvnu grupu koja ne pripada nijednom roditelju – A ili B.

I mada sve ovo na prvi pogled deluje nelogično, ako dublje zađemo u genetiku, vidimo da je i te kako moguće. Isto tako je moguće i to da roditelji sa nultom krvnom grupom uvek imaju bebu sa –nultom krvnom grupom.

(Yumama)