Porođaj bi za ženu trebalo da bude, iako bolno, jedno od najlepših iskustava u životu. Iako neke stvari na porođaju ne mogu da se predvide i možda na njih ne može da se utiče, ono što je važno je da buduće mame tokom porođaja osećaju poštovanje i podršku od strane medicinskog osoblja.
Nažalost, nije baš uvek tako. Nilufer Atik je za metro.co.uk opisala svoje traumatično iskustvo sa porođaja koji je trajao 54 sata, a završio se hitnim carskim rezom. Srećom, i ona i beba su dobro.
"Bila sam veoma uzbuđena kada sam saznala da sam trudna te 2016. Odlučila da idem na kurs hipnoze, kako bih se opustila tokom porođaja i planirala sam da se porodim u vodi. Ali, stvari nisu išle po planu", piše ona.
Nakon što je provela 19 sati kod kuće s kontrakcijama, tri puta je išla do porodilišta, ali su je vraćali kući jer nije dovoljno otvorena. Kada je otišla četvrti put, povraćala je, tresla se i nije mogla da hoda, i tada su je primili na odeljenje.
"Vrišteći uz svaku kontrakciju, govorila sam babicama da me boli više nego što bi trebalo i da osećam da nešto nije u redu. Grubo mi je rečeno da porođaj još nije počeo i da preterujem jer mi je to prvi put. Iako mi jeste bio prvi porođaj, instinkt mi je govorio da nešto nije u redu. Osećala sam se poniženo i nevažno", kaže Nilufer, dodajući da se nakon iscrpljujućih 54 sata kontrakcija ispostavilo da je bila u pravu.
Ispostavilo se da bebina glavica nije bila u dobrom položaju i da je, ne samo blokirala grlić materice i sprečavala otvaranje, već je i bebin život bio u opasnosti.
"Znala sam da moje iskustvo nije normalno, ali niko me nije slušao. Umesto toga, trpela sa užasan bol satima, i na kraju u mi dali nešto za ublažavanje bola, ali tek nakon što se babica izvikala na mene da prestanem da se žalim, kada sam izašla na hodnik da tražim pomoć".
Nilufer piše da većinu vremena čak nije imala ni krevet u bolnici jer je sve bilo zauzeto, te da je smeštena u sobu u kojoj je imala samo sofa, dok je njen partner ležao sklupčan na podu.
"Sada znam da, da su me slušali kada sam rekla da nešto nije u redu, Majlo je mogao da se pomeri u odgovarajući položaj ranije tokom porođaja i možda bih mogla da se porodim prirodnim putem. Umesto toga, nakon 54 sata su me poslali na hitan carski rez jer smo beba i ja bile u opasnosti. Babice su me prikačile na monitor koji je pokazao da oboje imamo opasno nizak krvni pritisak", piše ova hrabra mama.
Kaže da je histerično plakala dok joj je anesteziolog ubrizgavao anesteziju u kičmu, nakon čega je prestala da oseća bol, ali tu nije bio kraj njenim mukama.
"Noge su mi utrnule, a onda je taj osećaj krenuo da se širi do mojih grudi. Panično sam shvatila da ne mogu da dišem. Čula sam da anesteziolog mumla: ’S*anje, dao sam joj preveliku dozu anestezije’ i stavio mi je masku s kiseonikom na lice. Nisam mogla da govorim, dišem, mogla sam samo da pomeram glavu i ruke".
Nilufer je porođena carskim rezom, a zbog kontrakcija koje su predugo trajale, njen sin bio je izmučen, imao je modrice po celom telu i iščašeno rame.
"Toliko je bio zaglavljen u porođajnom kanalu, ali niko me nije slušao kada sam rekla da nešto nije u redu. Laknulo mi je kada sam čula da plače, ali kada sam pružila ruke da ga uzmem, dobila sam tako jake konvulzije kao reakciju na anesteziju, da nisam mogla da ga držim. Sve je postalo još gore jer je morao da bude deset dana na intenzivnoj nezi zbog problema sa disanjem, a ja sam morala da budem u bolnici zbog visokog pritiska.
Osećala sam se utučeno, slomljeno, šokirano, samo sam ležala na krevetu i gledala u zid satima. Kada su me prvi put kolicima odvezli da vidim svoju predivnu bebu, kako leži u inkubatoru vezana cevčicama, slomila sam se.
Nisam očekivala da je porođaj lak, ali nikada nisam mogla ni da zamislim ovo. Nedostatak pažnje i saosećajnosti od strane babica, hladnoća koju su pokazale prema meni učinile su da se osećam užasno, kao da sam neka smetnja, a ne žena koja se bori tokom dugog i bolnog porođaja. Zaista sam se osećala kao komad mesa, a ne kao osoba. Osećala sam se kao da nisam čovek", iskreno piše Nilufer.
Sve to zajedno i te kako je uticalo na nju, pa je trećeg dana u bolnici kolabirala.
"Moje telo je bilo u totalnom šoku i ležala sam skoro pola sata bez svesti, nisam se pomerala, govorila, jedva sam disala. Sestre su mislile da imam srčani zastoj u nekom trenutku, pa su pozvale doktore. Dali su mi neku injekciju kako bi me povratili i nakon toga sam se nekontrolisano tresla. Srećom, moj traumatični porođaj nikada nije uticao na moj odnos sa sinom i kada sam ga donela kući, izrastao je u srećnog, druželjubivog dečaka. Volim da budem njegova mama", kaže ona, dodajući da iako je ožiljak od porođaja zarastao, mentalne rane nisu.
"Išla sam na terapiju nakon porođaja jer sam imala noćne more i žalila sam se bolnici zbog načina na koji sam tretirana. Poslali su mi pismo u kojem piše koliko sam bila na porođaju, ali nisu odgovorili ništa drugo. Pozvali su me na sastanak, ali ne mogu ni da priđem toj bolnici, dobijem napad panike kada autom prođem tuda. Porođaj je veoma lično, ljudsko iskustvo i zahteva ljudski pristup. Razumem da bolnice nemaju dovoljno osoblja, a babice su iscrpljene i preopterećene. Saosećam sa njima, ali ozbiljno, koliko je dodatnog napora potrebno da se neko drži za ruku ili da se ponudi nekoliko reči saosećanja i topline?", upitala je ona na kraju svoje ispovesti.
BONUS VIDEO:
Dečaci koji nose ovo ime imaju posebnu zaštitu: Krase ih i neke sjajne osobine
Spavanje na leđima u trudnoći može da bude opasno: Evo posle koje nedelje se ne preporučuje
7 stvari koje utiču na bebin izgled: Neke namirnice podstiču rast kose, a uticaj imaju i ovi napici
Ovo su najlepša retka imena za devojčice: Za mnoga niste čuli, a oduševiće vas
Može li beba u stomaku da čuje? Ovo pitanje zanima sve buduće mame, a odgovor će vas iznenaditi