BEBA MI JE SA 3 DANA ZAVRŠILA U BOLNICI: Pritisak da dojim ugrozio je život mog deteta, evo zašto je došlo do problema

Dojenje je veoma važno za rast i razvoj bebe, njeno povezivanje sa majkom ali i njen imunitet. Međutim, postoji mali procenat žena koji ne mogu da doje bebe a jedan od opravdanih razloga mogu biti i ravne bradavice. Mama koja je imala problem sa bradavicama ispričala je svoju priču u želji da upozori druge majke.

Kada sam se porodila svi u bolnici su me pitali da li planiram da dojim. Dobila sam to pitanje bar 85 puta. Kako sam čitala o prednostima dojenja, a i na času prenatalne školice smo razgovarali o prevazilaženju prepreka za dojenje kao što su ravne bradavice, bila sam sigurna da želim. "Da, planiram da dojim", rekla sam im svaki put.

U početku sam dojila, nisam paničila kada nije bilo lako. Medicinska sestra mi je pomogla da namestim silikonske bradavice na dojku, a kasnije je došao savetnik za dojenje koji je istisnuo moje mleko iz grudi na kašiku i dao mojoj ćerki da popije. "Krenuće", govorili su mi svi.

Beba je postala letargična

Došle smo kući i ja nisam puno brinula kada nije htela da doji. Nisam čak ni brinula kada je postala letargična, počela više da spava i nije bila zainteresovana da jede ili da umirujem. Ali moj muž je počeo da brine jer je u porodici već imao slično iskustvo. Pozvala sam patronažnu sestru i objasnila joj šta se dešava.

"Imate li neku adaptiranu formulu? Dajte joj to sada", rekla je i sreća pa sam imala u ormaru uzorke koje sam dobila u bolnici.

Onda sam nazvala konsultanta za laktaciju u bolnici, a ona je rekle odsečno: "Ne daj joj flašicu."

Ipak, odlučila sam da spremim bocu. Snažno sam je protresla i dala je bebi. Moja ćerka je za par sekundi isušila sve. Plakala sam dok sam je hranila. Nisam uspela da zadovoljim njenje osnovne potrebe. Da li sam dovoljno spremna da budem mama ako nisam znala da mi dete umire od gladi?

Patronažna sestra je ponovo zvala da se raspita da li nam treba pomoć. Čekali smo mokru pelenu, ali nije je bilo. Posavetovala nas je da bebi odvedemo u Hitnu, i to smo uradili.

Plašili su se da je dehidrirala

Dok sam gledala medicinske sestre kako bebu stavljaju u ćebence i ubacuju joj malu infuziju, nešto mi je škljocnulo. Konačno sam se osetila kao njena majka. Taman kada su hteli da joj stave kateter, popiškila se na sve oko sebe. Nikada se nisam smejala sa takvim olakšanjem.

"Da niste započeli sa formulom kada jeste, moglo je da dođe do oštećenja mozga bebe ili nečeg još goreg", rekla mi je ljubazna doktorka.

Otišla sam na konsultacije za laktaciju, kupila pumpice i držala se rasporeda, ali uspevala sam da napravim samo predjelo za svoju bebu. Probala sam tako 3 nedelje i za to vreme sam stalno nailazila na slike žena u belim haljinama kako doje. Bila je to slika onoga što ja ne mogu da uradim. Pri svakoj poseti naš pedijatar mi je davao uzorke adaptirane formule uz reči: "Ti si dobra mama". Tri nedelje kasnije bila sam u ordinaciji sa mastitisom. Babica me je pitala kako bi emocionalno uticalo na mene da prestanem da se trudim da dojim, kao iz topa sam joj odgovorila: "Mislim da bi to bila najbolja stvar."

Dosta kasnije, kada je moja beba porasla i flašicu ostavila iza sebe, bili smo na pregledu kod stomatologa.

"Da li ste imali problem sa dojenjem", upitao me je, a kada sam klimnula glavom potvrdno, dodao je: "Samo želim da znate da to nije vaša greška".

Dok je izlazio iz sobe, plakala sam. Nisam imala pojma koliko mi je još podrške bilo potrebno i takvih reči. I danas mi je žao što nisam mogla da dojim, ali mi je najbitnije da je moja beba zdrava.