Novi Zakon o radu: Pravo na godišnji odmor i visina naknade pre i posle porođaja

ODGOVOR

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Odgovor na Vaše drugo pitanje koje se tiče naknade za vreme trudničkog bolovanja:
Nakon 30 dana, isplata naknade zarade prelazi u nadležnost Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, koje se vrši prema posebnim propisima. Prema članu 89. stav 3. osnov za naknadu zarade ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario zaradu u tri kalendarska meseca koja prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, čini prosečan iznos zarade (osnovna zarada zaposlenog uvećana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu) za vreme za koje je osiguranik ostvario zaradu. U slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu zarade iz sredstava budžeta Republike (član 96. stavovi 3. i 4. Zakona o zdravstvenoj zaštiti).

Tumačenjem navedenih odredbi može se doći do zaključka da je u prvih 30 dana poslodavac dužan da Vam isplati 100% osnova za naknadu zarade, a u daljem toku bolovanja isti iznos će Vam isplaćivati RFZO. Kada je reč o tome koliko iznosi osnov za naknadu zarade, mišljenja smo da bi se morala primeniti citirana odredba iz člana 89. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kako za period od prvih 30 dana, tako i za period nakon toga.

Odgovor na Vaše treće pitanje koje se tiče iznosa naknade za vreme porodiljskog odsustva:
Kad ste na porodoljskom odsustvu, to podrazumeva da Vi ne primate platu već imate naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva.

Naknada zarade utvrđuje se u visini prosečne osnovne zarade za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane za minuli rad, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

Pun iznos naknade zarade pripada porodilji pod uslovom da je neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost više od šest meseci neprekidno. Porodilji koja je bila u radnom odnosu, od tri do šest meseci pripada 60 odsto, a porodilji u radnom odnosu do tri meseca pripada 30 odsto od iznosa naknade zarade.

Mesečni iznos naknade zarade ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.

Obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima.

Ovde je neophodno naglasiti da se poslodavcu vrši refundacija isplaćenih sredstava po dostavljanju dokaza da je isplatio naknadu zarade porodilji.

Bojana Bogojević, diplomirani pravnik

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama.