ŠTA BEBA OSEĆA TOKOM POROĐAJA I DA LI JE POD STRESOM: Evo ko prvi odlučuje kada će rađanje da krene - dete ili mama?

Da li se deca rađaju kada "žele", ili signal za porođaj daje majčino telo? Šta se dalje dešava? Šta beba doživljava tokom porođaja? Odlomak iz knjige biohemičarke Katarine Vestre "280 dana pre tvog rođenja. Izveštaj o tome šta ste zaboravili dok ste bili usred događaja", može pomoći će da se rasvetli ova pitanja, piše deti.mail.ru.

Možda je jedna od prvih poruka koje vaša pluća šapuću vašem mozgu: "Hej mozgu, spremni smo da počnemo da dišemo. Uskoro ćemo vam obezbediti sav kiseonik koji vam je potreban."

Pedesetih godina prošlog veka, uzgajivači ovaca u Ajdahu (SAD) bili su suočeni sa veoma neprijatnim problemom: otprilike četvrtina jagnjadi je rođena sa strašnim abnormalnostima. Mozak im je bio deformisan, a u sredini unakažene lobanje bilo je samo jedno oko. Između ostalog, ova deformisana jagnjad rođena su sa neverovatno velikim zakašnjenjem. Trudnoća ovaca obično traje 150 dana, ali ovim bebama je potrebno više od 200 dana.

Osim toga, neke ovce nisu mogle da počnu same da rađaju i morale su na carski rez. Šta se desilo sa ovim ovcama? Nakon što su ih neko vreme posmatrali, naučnici su pronašli krivca za sve nevolje: ispostavilo se da je to otrovni ljiljan, koji su ovce iščupale na pašnjaku.

Nekoliko decenija kasnije, već 1990-ih, pokazalo se da otrov koji se nalazi u ovoj biljci sprečava ćelije da čuju važnu proteinsku poruku. Ovo dovodi do brojnih abnormalnosti, od kojih jedna rezultira time da ćelije ne dobijaju komandu da podele medularnu cev na dva dela.

Ali zašto ova odstupanja odlažu porođaj? Veterinari često prijavljuju produženu trudnoću kod krava koje nose telad sa teškim defektima mozga. Slični slučajevi su se desili i kod ljudi. Dakle, sve govori isto: mozak fetusa ima neke veze sa početkom porođaja.

Kada dođe vreme, neuroni mozga poručuju hormonskim žlezdama: "Spremite se, počelo je!" Hormonske žlezde zatim šalju ove informacije po celom telu kroz povećanje nivoa kortizola. Ovaj hemijski poziv se brzo širi krvlju po celom telu fetusa, a ćelije počinju neophodne pripreme.

Male pumpe u plućima počinju da ispumpavaju tečnost iz njih, a ćelije pluća sa osvetom proizvode surfaktant. Masne ćelije u međuvremenu počinju da intenzivno razgrađuju masnoće kako bi dobile dodatnu energiju. Kada hormoni stignu do placente, poruka stiže do buduće majke. Od samog početka njeno telo je sebi govorilo: "Prerano je."

Smirujući signali iz placente sprečili su mišiće materice da naprave snažne kontrakcije. Mesecima su ovi mišići sedeli i čekali, samo povremeno se lagano naprežući. Ali tada kortizol ulazi u matericu i počinje lančana reakcija: hormoni menjaju signal sa "prerano je" na "vreme je".

Mišići počinju da se kontrahuju češće i jače. Istovremeno, na njima se formiraju dodatni receptori koji reaguju na ove hormone – kao da su počeli pažljivo da slušaju šta im govore. Čim se vaša glava nasloni na nervne završetke koji se nalaze u porođajnom kanalu, u telu vaše majke se oslobađaju novi delovi hormona.

Njene mišićne ćelije reaguju na njih redovnim i ritmičnim kontrakcijama, koje vremenom postaju sve jače. Tako se vaše telo postepeno gura napred. Tada vaš udoban tamni bazen pukne. Glava ti je čvrsto stisnuta. Mišićne kontrakcije stisnu placentu i pupčanu vrpcu, periodično lišavajući vam pristup kiseoniku. Kao da se gušiš. Vaše telo reaguje oslobađanjem ogromnih količina hormona stresa - adrenalina i norepinefrina.

Ovi hormoni će se kasnije oslobađati u trenucima opasnosti tokom celog života. Zahvaljujući njima svaki put će vam porasti krvni pritisak, a srce će kucati brže.

Ćelije će brzo razgraditi rezerve energije, krv će se sa kože i drugih unutrašnjih organa preusmeriti na najvažnije: srce, mozak i mišiće. Napećete mišiće, pripremajući se za dve moguće alternative: borbu ili bekstvo.

U trenutku rođenja, beba doživljava neverovatan stres i hormonalne nemire, čiji nivo više nikada neće biti tako visok. Međutim, nivoi hormona stresa nikada više neće biti tako visoki kao kada ste rođeni. Iako je vaša majka verovatno i sama pod velikim stresom, to se ne može porediti sa vašim hormonskim divljanjem. Čak ni srčani udar ne izaziva takvu reakciju.

Međutim, koliko god to čudno zvučalo, ovi hormoni su izuzetno korisni. Oni će vam pomoći da se nosite sa stresom koji ćete doživeti stisnuvši se u svet i pripremiti vaše telo za život napolju.

Na primer, hormoni stresa uzrokuju da ćelije razgrađuju hranljive materije koje će vam trebati da živite kada izgubite placentu. Oni takođe pomažu vašim plućima da čiste tečnost kako biste mogli da napravite prvi udah.

I to će se dogoditi vrlo brzo. Dve nepoznate ruke će te prihvatiti, oči će ti biti zaslepljene jarkom svetlošću, a pluća će se napuniti vazduhom po prvi put u životu.

Počećete da dišete.

I šta će biti sledeće? Pa ti to znaš bolje od mene, jer ja nisam ti."

BONUS VIDEO:

(Yumama/T.A.S.)