U moru negativnih i užasnih iskustava sa porođaja koje najradosniji trenutak u životu pretvore u "krvavu dramu" i nažalost dešavaju se mamama širom Srbije, želela sam da podelim svoju priču koja će možda nekoj trudnici dok luta po hodnicima Interneta koji često nisu obojeni optimizmom poručiti - "ipak će sve biti ok".
Termin je bio 9. decembar, ali bebin kalendar se nije baš poklapao sa našim. Iz straha da ću puno premašiti termin i završiti na indukciji, ležeći celu noć i dan na porođajnom stolu (spomenula sam mračna iskustva sa Interneta kojim sam se svakodnevno hranila), odlučila sam da uzmem stvari u svoje ruke. Koristila sam razna alternativna sredstva da podstaknem prirodno otvaranje grlića. Jela sam urme, batat, šetala, pila sok od ananasa, ali mislim da mi je to samo donelo još koji kilogram više. A onda je "bebin alarm" zazvonio 12. decembra i krenule su kontrakcije.
To su bili blagi menstrualni bolovi koje sam ja nazivala kontrakcijama - ah, kako sam bila naivna. Legla sam da spavam, a bolovi su postajali sve jači i ponavljali su se na 10 minuta. Poslednja kontrakacija je bila toliko jaka da sam odlučila da je ipak vreme da se uputimo ka porodilištu. Trudnoću sam vodila u porodilištu "Dragiša Mišović" i bila sam baš zadovoljna koliko je moj doktor posvećen, ljubazan i pristupačan za moje more često neboluznih pitanja, pa je odluka da se porodim u Mišoviću zaista bila prava.
Stigli smo oko 5 ujutru, primila me je doktorka koja je rekla da sam otvorena jedan i po prst i da je bolje da se vratim kući i čekam da se bolovi pojačaju. Tada sam bila uplašena, ali sada sam joj zahvalna, jer je kod kuće zaista opuštenije čekati. Legla sam u krevet, a oko devet su bolovi krenuli na pet minuta i bili su baš intenzivni.
Ponovo smo krenuli put porodilišta i primili su me - bila sam otvorena dva prsta. Smestili su me na patologiju trudnoće, uzeli mi mere, a ja sam šetala hodnikom, kako su savetovale babice na pripremama za porođaj.
Posle prvog pregleda doktor je rekao da neću još, uradili su ultrazvuk i odlučili da se porađam sa nogama u zavojima jer imam proširene vene. Već posle sat vremena, doktor me je video na hodniku i rekao - "uh, tebe je stislo baš izgleda". Bolovi su postajali neverovatno jaki, imala sam kontrakcije koje su pogađale dno stomaka i niz kičmu. Imala sam osećaj kao da mi neko čekićem lomi svaku kost u telu. Tada me je doktor pregledao i tokom pregleda pukao je vodenjak.
Odmah su me odveli u deo za pripremu i babica je počela da radi ctg koji je pokazao jake kontrakcije. Rekla je "nemamo vremena za klistir i za pripremu, da li želiš epidural?" Moje DA bilo je glasnije i od DA koje sam izgovorila pred matičarem. Došao je anesteziolog i pitao koliko me boli od 1 do 10, bez preterivanja bilo je 10. Onda sam primila epidural i ubrzo sam osetila neverovatno olakšanje.
Pored epidurala puno su značile tri tehnike disanja koje sam naučila na pripremama za porođaj. Da budem iskrena, smatrala sam da je to najveća glupost dok nisam dobila bolove, a onda sam shvatila da to i te kako deluje i da je baš važno da znamo kako da dišemo kada beba odluči da izađe napolje.
Jedna od komplikacija bila je to što mi je skočio d-dimer, doktori su to rešili, noge su mi bile zavijene, epidural je uklonio bol, ali je anesteziolog dao savršenu dozu da sam i dalje osećala pritisak i napone. Za par sati bila sam otvorena 10 prstiju i vreme je bilo da se sretnem sa licem koje sam prethodnih 9 meseci svakog dana zamišljala. Setila sam se reči babice koja mi je govorila zatvori oči i samo se fokusiraj na to da treba da "istisneš" bebu.
Do tada nisam znala koliko snage imam u sebi. Kada sam posustala, čula sam doktorku koja kaže "neće", setila sam se ponovo mračnih priča o vakumu. A onda je zadnji atom snage iskorišćen i čuo se plač moje bebe i reči - "Čestitamo, postali ste majka!" Tačno u 17:40. Stavili su mi bebu na grudi i bio je i slađi nego što sam mislila.
U mom slučaju nije bila istina da te sve prođe čim vidiš bebu, samo se zaljubiš na prvi pogled, pa bude puno lakše. Taj trenutak je neopisiv, za svaku mamu poseban. Kada su ga babice odnele da ga srede, počelo je ušivanje rane od epiziotomije koja je bila baš mala. Nije bolelo jer je još delovao epidural, ali je bilo neprijatno.
To veče su me spustili na odeljenje patologije trudnoće jer na neonatologiji nije bilo mesta. Sačekala me je večera i odmarala sam se. Sa bebom su me spojili tek sutra popodne i iskreno prijalo mi je da malo dođem sebi pre nego što počnem da brinem o mom malom dečaku.
Svi u porodilištu Dragiše Mišović bili su ljubazni i posvećeni, porodilište je sređeno i čisto, a hrana ukusna i prilagođena potrebama porodilja i dojilja. Jedina zamerka je što sestre ne stižu da se više posvete kada je reč o dojenju, ali to je druga priča.
Da zaključimo, jedan Tadej i jedna mama izašli su nasmejani iz porodilišta, a kod kuće je tek krenula prava avantura. Tako da, ako jedna buduća mama ovo čita, šaljem vetar u leđa i poruku - biće više nego dobro.
BONUS VIDEO:
Dečaci koji nose ovo ime imaju posebnu zaštitu: Krase ih i neke sjajne osobine
Spavanje na leđima u trudnoći može da bude opasno: Evo posle koje nedelje se ne preporučuje
7 stvari koje utiču na bebin izgled: Neke namirnice podstiču rast kose, a uticaj imaju i ovi napici
Ovo su najlepša retka imena za devojčice: Za mnoga niste čuli, a oduševiće vas
Može li beba u stomaku da čuje? Ovo pitanje zanima sve buduće mame, a odgovor će vas iznenaditi