Akušersko nasilje tema je o kojoj treba neprestano pričati, sve do trenutka dok ga ni jedna žena koja na svet rađa novi život, ne doživi! Jedna majka poželela je da podeli svoje iskustvo i da pokaže da je ginekološkog nasilja bilo i godinama unazad.

"Kada sam rađala svojih dvoje dece, jedno pre 15 godina, a drugo prema 12, nisam previše razmišljala o tome šta bih ja želela na porođaju, bilo mi je samo važno da se dogodi, da sve bude u redu, i da me što manje boli. Koliko se sećam, jedino pitanje koje se tada provlačilo među trudnicama koje su iščekivale svoj dan D, bila je epiziotomija materice i davanja indukcije. Ni jedno ni drugo tada me nije brinulo, a nekako sam sa poverenjem otišla u porodilište i prvi i drugi put. Ali kako već neko vreme iščitavam iskustva, slušam iskustva žena koje su rodile, počela sam da se sve više srećem sa pojmom ginekološkog nasilja", započela je, a onda otkrila šta ju je navelo da posle više od decenije ispriča sve ovo.

"Na mene je ostavio uticaj tako hrabra i vrlo direktna objava Maje Obrovac Glišić, inače po struci nutricionista koja se bavi holističkim pristupom plodnosti. Razmišljala sam čitajući ovu objavu i osvrnula se na iskustvo sa svog porođaja toliko godina pre, a moja perspektiva danas se prilično promenila. Dakle, potpisujem sve što je Maja Obrovac Glišić rekla jer tokom oba porođaja niko me ništa nije pitao, oba su mi puta radili indukciju i probušili vodenjak, bez nekog posebnog razloga, eto, našla sam se na pregledu, pa zašto ne", govori, a onda otkriva najbolnije stvari zbog kojih se i zamislila.

Žena na porođaju
Shutterstock Žena na porođaju

"Hm, da, a drugi porođaj, e tu je bilo svega. Od kontrakcija do poroda prošlo je 50 minuta, možda i 40, nisam sigurna. Ali nikako na prirodan način. Rodila sam u prisustvu anesteziologa, koji je vikao 'Porođaj u toku". Naime, iz nekih svojih razloga tražila sam epidural, za koji sam obavila sve pretrage (da se razumemo, danas je možda ne bih tražila, ali tada jesam). Epidural se daje u kičmu, u fazi između dve kontrakcije. Ali šta se dogodilo? Došla sam na sto, a glavna sestra ili babica, šta je već, uključila mi je indukciju. Činilo mi se da sam joj išla na živce jer sam tražila epidural a već sam otvorena 8 centimetara. Meni je bilo čudno kako su mi naglo počele kontrakcije, a nije bilo nekog pravilnog razmaka", govori i dodaje:

"Pitala sam, zvala sestru (istu koja je uključila indukciju) da proveri, a ona kaže da je sve u redu. Meni se činilo da nije baš sve u redu jer kroz 10 minuta imala sam nekontrolisane kontrakcije, a njihova jačina bila je kao da me neko uključio na struju. Došli su anesteziolozi, ali naravno, nisu mi mogli dati epidural jer je porođaj bio u toku. Odnosno već 20 minuta nakon uključivanja indukcije, moje kontrakcije nisu prestajale. Dok su anesteziolozi bili oko mene, a nije bilo ni babice ni doktora, kontrakcije su bile sve jače. Ubrzo sam im rekla da se pomere jer sam osetila da beba izlazi napolje. Ono što se dogodilo, živa je istina, i dogodilo se u jednoj zagrebačkoj bolnici: čim sam zauzela položaj na stolu, moja beba je izletela iz mene kao iz topa. Na sreću, anesteziolog je bio pri sebi i prihvatio je, u suprotnom bi pala na pod."

Žena na porođaju
Shutterstock Žena na porođaju

Ovo je njeno skromno iskustvo koje je odlučila da ispriča posle toliko godina, a onda je otkrila i šta se dalje izdešavalo.

"Posteljica je ostala u meni, porađala sam je još sat vremena nakon što je beba izašla, a od jačine kontrakcija i jakog nagona sam sva popucala. Sat i po posle porođaja počeli su da me ušivaju, kada se rana već ohladila, bolelo je kao sam đavo. Drugi dan mi se direktorka Odeljenja došla lično da se izvini", rekla je ona, a onda zaključila:

"Žao mi je što se nakon 12 godina žene i dalje sreću sa ginekološkim nasiljem na porođaju. I drago mi je što više o tome ne ćute. Da, možda ćete im zakomplikovati dan, jer toliko žena čeka na porođaj, a vi zahtevate neki poseban tretman i 'ne razumete' baš zašto vam treba indukcija (naravno, jer je to najbrže za njih, a 'najbolje' za vas). Neka, zakomplikujte, imate pravo na to. A da budemo malo realni, zar svaki mesec ne odvajate od svog bruto iznosa plate na zdravstveno osiguranje, da biste morali ćutati i pustiti da se prema vama ponašaju kao da ste komad mesa u kladionici?"

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Roditelji.hr)