6 pitanja za razvoj emocionalne inteligencije deteta: Pomoći će mu da budu svesnije svojih i tuđih osećanja

Deca su često egocentrična, posebno u ranom uzrastu i, mada je to normalan deo njihovog razvoja, važno je da ih odmalena učimo empatiji i emocionalnoj inteligenciji, kako se ova osobina ne bi zadržala i kada odrastu.

Najvažnija stvar koju možete da radite kako biste kod deteta razvili empatiju i emocionalnu inteligenciju je da sa njim razgovarate o osećanjima od ranog uzrasta. Do četvrte godine je dovoljno da sa njima razgovarate o četiri emocije – sreći, tugi, ljutnji i strahu. Ne treba da držite mališanu predavanja o osećanjima, već da to bude deo vaše uobičajene komunikacije.

"Mama je tužna", "Da li si srećan?", "Je l’ se to tvoj meda naljutio?", "Pokaži mi kako izgleda tata kada je srećan", neke su od svakodnevnih rečenica koje mogu da vam pomognu u razgovoru i prepoznavanju osećanja. Ali, najvažnije je ipak da mališanu postavite jednostavno pitanje: "Kako si?" jer će mu to pomoći da bolje razume i svoje i tuđe emocije.

2. Vidim da si uznemiren? Hajde da razgovaramo.

Ovom frazom ćete detetu dati do znanja da su njegova osećanja važna i da zaslužuju da im se posveti pažnja. Dete će u budućnosti nesvesno pratiti vaš obrazac ponašanja, pokazujući poštovanje i uvažavanje za emocije drugih ljudi.

Osim toga, razgovor o emocijama pomaže mališanima da slušaju sebe i da bolje prepoznaju svoja osećanja, a takođe će vam pomoći i da sa njima izgradite odnos pun poverenja.

3. Kako misliš da se on/a osećao/la u toj situaciji?

Ako je vaše dete već naučilo da prepoznaje svoje emocije, onda više pažnje posvetite razgovoru o emocijama drugih, kao i razlozima zašto se neko baš tako oseća. Na taj način će mališan shvatiti da postoji uzročno-posledična veza u međuljudskim odnosima, što je ključan deo razvoja empatije. Ova praksa može da pomogne u razvoju navike da dete primeti i uvaži emocije u društvenim interakcijama, a samim tim i da izgradi dobre, čvrste odnose sa drugima, prenosi super.ru.

4. Sećaš se kad si se i ti tako osećao/la?

Ova fraza će pomoći detetu da povežu svoje iskustvo sa tim kako se neko sada možda oseća. Mnogo je lakše mališanima da razumeju tuđe emocije kroz sopstveni primer – na primer, mnogo će lakše dete razumeti da je neki drugi mališan uznemiren jer mu je neko uzeo omiljenu igračku, ako ga podsetite kako se i on osećao u toj situaciji.

5. Šta možeš da uradiš da bi se on/a osećao/la bolje?

Ovo pitanje će pomoći detetu da shvati da empatija nije samo kada vam je žao zbog nekog drugog, već i da treba da pomogne ako i kako može. To uči mališana da razmišlja o mogućim rešenjima u određenim situacijama i podstiče ga da drugima bude podrška. Najbolje je, međutim, da vi ne predlažete moguća rešenja, već da pustite decu da sama smisle šta mogu da urade kako bi se neko drugi osećao bolje – da nacrtaju crtež, pripreme sa vama kolačiće za drugara, izvine se nekome...

6. U redu je da budeš ljut/a ili tužan/na u ovoj situaciji

Mnogi roditelji nesvesno ili iz neznanja koriste fraze poput "nemoj da plačeš", "nemoj da sramotiš mamu i tatu", "ponašaj se normalno" i slično. Iako deluju bezazleno, ove fraze zapravo detetu šalju poruku da su njegove emocije nešto loše zbog čega treba da se stidi i da treba da ih zadrži za sebe.

Umesto toga, važno je da mališanu date do znanja da ne treba da potiskuje svoje emocije, već da ga podržite u tome da ih pokazuje.

BONUS VIDEO: