Ishrana trudnica starijih od 35 godina

Nutritivne potrebe tokom trudnoće su drugačije nego u periodu van nje. Razlike potiču delom od nutritivnih zahteva fetusa, a delom od fizioloških varijacija, koje utiču na apsorpciju i metabolizam hranljivih sastojaka. One omogućavaju normalan rast i razvoj bebe, i u potpunosti obezbeđuju kasniju laktaciju i dojenje.

Generalno, trudnici je potrebno 300 kalorija dnevno više, ali je važno da potiču iz zdrave hrane - u izboru može da pomogne piramida ishrane. Cilj je da se poveća nutritivna vrednost hrane koju buduća mama jede, a eliminiše ona sa malom ili nikakvom nutritivnom vrednošću.

Zašto je prisutan rizik od dijabetesa?

Gestacijski dijabetes se javlja usled nemogućnosti tela da prenese glukozu iz krvi u ćelije, što ima za posledicu hiperglikemiju (povećanje nivoa šećera u krvi). To stanje je loše i za majku i za bebu. Za majku, povećava se rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 nakon trudnoće, a beba može da ima prekomernu težinu ili probleme sa disanjem. Svi hranljivi sastojci potrebni bebi, dolaze iz majčine krvi. Ako krv sadrži više glukoze, bebin pankreas produkuje više insulina - da bi iskoristio glukozu.

Kombinacija povišenog nivoa glukoze u krvi majke i visokog insulina kod fetusa - rezultira velikim depozitom masti, koji uzrokuje da beba preterano raste, pa nastaje stanje poznato kao makrozomija. Osim toga, gestacioni dijabetes povećava rizik od hipoglikemije (niskog šećera u krvi bebe) neposredno posle rođenja. To se dešava jer je zbog stalno povećanog šećera u krvi majke - stalno povišen nivo insulina u fetusnoj cirkulaciji. Posle rođenja, beba i dalje ima visok nivo insulina, a time snižava nivo sopstvenog šećera.

Kako se on može sprečiti?

Trudnice koje žele da preveniraju ili spreče gestacijski dijabetes, treba da se pridržavaju ishrane koja je preporučena za osobe sa dijabetesom.

To se, pre svega, odnosi na kontrolu unosa ugljenih hidrata, a naglasak se stavlja na veći unos voća, povrća i žitarica od celog zrna. Jer, veća količina vlaknastih materija sporije prolazi kroz digestivni sistem i održava stalan nivo šećera u krvi. Isključivanje prostih šećera, kao i raspored dnevnih obroka na svaka tri-četiri sata, može da drži gestacijski dijabetes pod kontrolom.

Može li da se prevenira i visok krvni pritisak?

Još jedan rizik povezan sa trudnoćom posle 35. godine je razvoj hipertenzije (visokog krvnog pritiska), koja može da dovede do preeklampsije, stanja opasnog i za majku i za dete.

Takođe, može da dovede do intrauterinog zaostajanja u rastu - zbog nedostatka hranljivih materija koje se prenose majčinom krvlju. Jedan od načina prevencije i kontrole hipertenzije jeste da se ograniči unos soli. Natrijum povećava zadržavanje vode u telu, što za posledicu ima povećanje količine tečnosti i krvnog pritiska. Zato je preporuka da se ne unosi više od 1,5 grama natrijuma dnevno.

Kojim vitaminima i mineralima treba dati prednost?

Bez obzira u kojim ste godinama, tokom trudnoće se povećava potreba za vitaminima i mineralima. To se, pre svega, odnosi na folnu kiselinu, kalcijum i gvožđe.

Folna kiselina

Ovaj vitamin iz grupe B pomaže izgradnju i razvoj kičmene moždine i mozga embriona. Njegov nedostatak može da uzrokuje pojavu spine bifide (urođena deformacija kičmenog stuba). Dnevni unos folne kiseline u trudnoći bi trebalo da iznosi 400 mikrograma dnevno, a njene zdrave izvore predstavljaju žitarice (uključujući i pirinač), mahunarke (naročito pasulj), zeleno lisnato povrće, paradajz, artičoka, koštunjavo voće (posebno badem), citrusno voće, kivi, maline, dinja.

Gvožđe

Prirodni izvori gvožđa su: crveno i živinsko meso, jaja, spanać, koštunjavo voće. Njihovim konzumiranjem se obezbeđuje unos neophodne dnevne količine gvožđa od 30 miligrama. Ali, ponekad će biti potrebno i da se uzme suplement, odnosno preparat koji nadoknađuje gvožđe - ukoliko to zahteva hematološka (krvna) slika.

Kalcijum

Posle 35. godine, gubitak koštane mase je ubrzan. Kalcijum je veoma važan, jer je bebin skelet zapravo izgrađen od kalcijuma koji uzima od majke. U trudnoći, a i tokom dojenja, potrebno je da se poveća unos kalcijuma do 1.000 miligrama dnevno. To može da se postigne konzumiranjem mleka, jogurta, sira i zelenog lisnatog povrća. Pored dodatka kalcijuma, treba uzeti vitamin D, jer on pomaže telu da apsorbuje kalcijum i efikasnije ga iskoristi.

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista