Briga i strah za svoje dete su potpuno normalni i u nekim situacijama strah može i da pomogne – recimo, kada iz straha refleksno odreagujete da dete ne istrči na ulicu, ali može i da bude vrlo opterećujuć i da vas ometa u svakodnevnom funkcionisanju.

Kada strah postane gotovo opsesivan, mogu da se jave i napadi panike, a taj strah za dete može da bude toliko preplavljujuć, da mame stepenice vide kao maltene smrtnu opasnost za dete, strepe nad svakim korakom deteta brinući da će da padne...

To nije mentalni poremećaj, već je u pitanju anksioznost, koja se definiše kao stanje mentalne tenzije zbog kojeg osoba doživljava neke neutralne situacije kao pretnju i unapred očekuje neuspeh ili opasnost. 

Kako da se izborite sa anksioznošću 

Postoje neke stvari koje mogu da vam pomognu da budete malo opušteniji i da se bolje osećate. Evo šta može da vam bude od koristi, bez obzira na to šta je tačan razlog vaše anksioznosti u vezi sa detetom. 

1. Potražite podršku

Značiće vam da znate da niste sami, već da i ima još anksioznih mama, sa istim ili sličnim strahovima. Jedan od načina da se izborite sa stresom i usamljenošću koji prate anksioznost je da se oslonite na ljude koji mogu da vam budu podrška. Možete da potržite i neke onlajn grupe za podršku, ako niste još uvek spremni da o tome razgovarate sa bliskim ljudima. 

U svakom slučaju, podrška drugih će značajno pomoći u ublažavanju anksioznosti, kao i povezivanje sa drugim majkama jer ćete osetiti da su vaše emocije prihvaćene.

 2. Vežbajte opuštanje mišića 

Opuštanje mišića može da vam pomogne da se osećate opuštenije. Zvuči očigledno, ali iznenadili biste se koliko tenzije imate u mišićima zbog svakodnevnih stresova. 

Dok sedite ili ležite, naizmenično stežite i opuštajte mšiće, krećući se odozgo na dole, po jednu mišićnu grupu. 

Drugi način je da dok ležite zatvorite oči i u glavi "skenirate" svoje telo od glave do pete. Kada otkrijete tenziju u nekim mišićima, izdvojite nekoliko sekundi da ih opustite, pa nastavite dalje. Može pomoći i da tokom ovog procesa duboko dišete, piše centerforcreativecounseling.com. 

3. Radite nešto kreativno

Verovali ili ne, svesno stvaranje nečeg kreativnog može da deluje veoma opuštajuće i umirujuće – na primer, crtanje, bojenje, heklanje... mogu da vam pomognu da "oterate" misli koje vam ne prijaju, da bolje organizujete misli i umanjite anksioznost.

4. Posetite terapeuta

Ako vas anksioznost toliko muči da vam deluje da ne možete da se izborite sami potražite pomoć terapeuta. Potrebna je hrabrost da se otvorite pred nekim i budete ranjivi pred terapeutom, ali imajte na umu da je u pitanju stručno lice koje će vam pomoći da se osećate bolje.

Takođe, istraživanja su pokazala da anksioznost majke može negativno da utiče na njen odnos sa detetom, te je to razlog više da potražite pomoć, rešite se anksioznosti i poboljšate odnos sa svojim mališanom i konačno budete barem malo bezbrižniji.

BONUS VIDEO: 

POBEDITE ZAUVEK NAPADE PANIKE I ANKSIOZNOST UZ OVE TRIKOVE! Psihoterapeut Kovačević pokazala kako  Kurir televizije

(Yumama/N. Z.)