TATE U JAPANU POŠTUJU PRAVILO 3 MINUTA U ODGAJANJU DECE: Evo šta pvo urade kada se vrate kući sa posla

Svi očevi koje poznajem se opravdavaju na različite načine, ali se očigledno osećaju krivim. Oni ostaju u kancelarijama ne zbog ljubavi prema poslu, već zbog porodice, a i dalje se osećaju krivim.

Institut Benesse za proučavanje detinjstva, roditeljstva i odraslog doba sproveo je studiju "Očevi predškolske dece", koja je obuhvatila više od 5.000 očeva dece uzrasta od 0 do 6 godina. Tako je 96% očeva priznalo: "Ja mnogo volim svoje dete."

Koliko ste vremena provodili sa svojom decom radnim danima? Najpopularniji odgovor je "1 do 2 sata", što čini 26,9%. Sledeća dva odgovora su činila po 20%: "od 30 minuta do 1 sata" i "od 2 do 3 sata".

Ovo je veoma skroman rezultat u poređenju sa količinom vremena koje očevi provode sa detetom u Seulu, Pekingu i Šangaju. Štaviše, 54,2% japanskih očeva je odgovorilo: "Želeli bi da budu više uključeni u život deteta i cele porodice."

U poređenju sa prethodnom studijom iz 2005. godine, rezultat je ostao praktično nepromenjen. Ako oduzmete vreme putovanja i radno vreme, očevima ostaje vrlo malo vremena da provedu sa svojom decom.

Upravo sam rekao da u Tokiju tate provode manje vremena sa svojom decom tokom nedelje nego u druga tri azijska grada, ali vikendom tate u Tokiju preuzimaju vođstvo. Japanski očevi žele da provode vreme sa svojom decom kad god imaju slobodnog vremena.

Ali čak i radnim danima, japanski tate se mnogo trude da budu blizu svoje dece. To se vidi po količini vremena provedenog u porodici - ako od dvadeset četiri sata oduzmete vreme za posao i putovanje u transportu.

Prema drugoj studiji o stavovima prema trudnoći, porođaju i vaspitanju dece, koju je 2011. sproveo isti istraživački centar Benesse, doprinos očeva kućnim poslovima i vaspitanju dece je povećan u poređenju sa studijom iz 2006. godine. Iako se apsolutni broj sati nije povećao, mnogo toga se promenilo, a muškarci sve više izdvajaju vreme da pomognu u kućnim poslovima i da provode vreme sa decom.

Naravno, nije samo tati teško. Većina poteškoća pada na ramena majke. Ali ako se mama i tata posvađaju ko od njih dobije više, niko neće biti srećniji. Neophodni su međusobno razumevanje situacije svake strane, želja za saradnjom i interakcija.

Ali čim tatama koji su zabrinuti zbog nedostatka vremena za porodicu kažete da se tu ništa ne može učiniti i da treba da rade samo ono što mogu, osetiće olakšanje i sreću.

Nije teško učiniti ono što možete. Majke koje moraju da brinu i o kući i o detetu biće nezadovoljne takvim neozbiljnim savetima, ali i zahtevati da tata brzo postigne ideal je nerealno. Neka se tate postepeno uključuju u proces i uživaju u komunikaciji sa detetom. Za početak, ovo je najvažnije.

Mislite li da je nemoguće poboljšati svoju radnu efikasnost?
U Japanu često se kaže da morate efikasnije da koristite svoje radno vreme, a tek onda možete da provedete malo više vremena sa svojom porodicom. Kod nas je uobičajeno da se novi korisni uređaji moraju odmah koristiti u radu. Zašto ne u porodičnom životu?

Na primer, kada smo saznali za pogodnost Skipe-a, odmah smo počeli da zamišljamo koliko bi bilo zgodno održavati sastanke. Zašto ne vidite svoju porodicu gde god da ste?

Isto važi i za očinstvo. Ako uz pomoć nekih ideja možete da radite efikasnije, zašto onda ne biste sa istim uspehom unapredili porodično slobodno vreme? Nije li to ono čemu otac porodice treba da teži?

Umesto poboljšanja već uravnoteženog radnog rasporeda do krajnjih granica, zar ne bi bilo bolje da porodično slobodno vreme učinite sadržajnijim?

Važno je da tata uvek bude u srcu porodice
Porodično slobodno vreme treba da bude bogato i da u potpunosti zadovolji i vas i vašu porodicu. Veoma je važno da iz zajedničke komunikacije ostanu prijatne uspomene. Oni će značiti da tata igra važnu ulogu u životu porodice.

Ako su se svi zabavili, uvek ćete želeti da provodite vreme na ovaj način, a onda sutra možete više raditi na poslu zarad toga. Važno je da ovaj utisak ostane jak dugo vremena.

Ako se tata ranije vrati sa posla, ali sedi i čita nešto na svom pametnom telefonu ili igra kompjuterske igrice, ovo neće ostaviti prijatan utisak o vremenu provedenom sa njim.

Ali ako ovo divno vreme podelite sa svojom porodicom najmanje tri minuta, onda će sledećeg dana ostati slatke uspomene. Sigurno ih svako od nas ima, i prisećajući ih se, nehotice poželimo da se nasmejemo.

Drugim rečima, ako se dete svaki put seti kako se zabavljalo sa svojim tatom, onda će se vreme komunikacije sa njim u detetovoj percepciji povećati. Tri ili šest minuta se mogu pretvoriti u 60.

Potrebno je da ostavite svetao i snažan utisak o zajedničkom slobodnom vremenu, kojeg ćete želeti da se sećate iznova i iznova.

Tri minuta odlučuju o svemu!
Kako ostaviti trajan utisak o zajedničkom slobodnom vremenu kada je tako malo vremena? Ovo ne zahteva toliko vremena koliko veština pravilnog korišćenja.

Kako ga možete razviti? Zašto ne biste, na primer, diverzifikovali situacije u kojima koristite ovaj put? Ako za primer uzmemo borilačke veštine, to bi više podsećalo ne na rvanje, gde se pobednik određuje rezultatom 60-minutne borbe, već na boks, gde svaka runda traje tri minuta, a borba se sastoji od 15 rundi.

Treba nam što više opcija. Dakle, čak i trominutna runda će biti pobeda. Morate se tako postaviti da za tri minuta možete ostaviti snažan utisak na dete i suprugu i pružiti im prijatne uspomene.

Ako pravilno iskoristite čak tri minuta, možete pokazati i svojoj deci i svojoj ženi kako je lepo što je tata kod kuće. Ako uspete da ostavite snažan utisak, a sledeći put još jedan, postepeno će tatino učešće u porodičnim poslovima postajati sve uočljivije. Naročito radnim danima, kada ne možete da nađete mnogo vremena za svoju porodicu.

Neka odbrojavanje bude bar na minute, ali ostavimo ovaj divan osećaj. Siguran sam da ćeš uspeti."

BONUS VIDEO:

(Yumama/T.A.S.)