Tata i mama, ja hoću da budem s vama: Kako da sa decom prvodimo više (kvalitetnog) vremena

Zbog višestrukih promena u životu porodice, do kojih je došlo krajem 20. i početkom 21. veka, i zahteva koji je stavljen pred roditelje - da se, iznad svega, dokazuju kroz rad, dolazi do sve većeg razdora između sveta dece i sveta odraslih.

O tome smo razgovarali sa dr Slađanom Zuković, docentom za užu naučnu oblast Pedagogija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, porodičnim savetnikom i autorom knjige „Porodica kao sistem - funkcionalnost i resursi osnaživanja“, kao i sa Ljubicom Pantelić, vaspitačicom sa višedecenijskim iskustvom, koja radi u vrtiću „Mrvica“ Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ u Novom Sadu. Kako vaspitanje izgleda u teoriji svojim odgovorima približila nam je dr Slađana Zuković, a kako ono izgleda u praksi pojasnila nam je Ljubica Pantelić.

Nov sistem vrednosti

Teorija

- Deci je nesumnjivo najvažnija porodica u celini, a zdrava (funkcionalna) porodica se ogleda u ljubavi, pozitivnim emocijama, podršci, toleranciji i kompromisu. Negovanje takve porodice treba da bude najvažnije, jer je ona stub zdravog društva. Gajenjem pravih vrednosti, funkcionalna porodica stalno raste i razvija se, prateći svakog člana i njegove potrebe, i sebe kao celinu.

- Očekivalo se da će modernizacija porodice ići u smeru stvaranja njenog nezavisnog prostora, kao i uspostavljanju ravnopravnijih odnosa među polovima i generacijama. Nažalost, do toga u Srbiji nije došlo. Upravo suprotno, brojna istraživanja ukazuju da je došlo do zaustavljanja i odlaganja procesa modernizacije. Izmenjen sistem vrednosti ili, bolje rečeno, bezakonje vrednosti - dovelo je do sindroma opšte materijalizacije života. Uzrokovalo je krizu morala, vaspitanja, obrazovanja, kulture... Jedna od posledica takvog stanja je i sve veća nepovezanost i razdvojenost sveta dece i odraslih.

Praksa

- Da bi pružili detetu najbolje, roditelji mu kradu najbolje! Brz način života i želja za materijalnim, sprečava ih da posvete više kvalitetnog vremena deci. Ako, na primer, vozite auto, pri tom ignorišući dete - ne objašnjavajući mu kuda se vozite, ne pričajući mu o ulicama kroz koje prolazite, o znamenitostima koje vidite, ukratko - ne razgovarate sa vašim detetom, sigurno ćete propustiti način da mu se približite, da razvijete dvosmernu komunikaciju i radost zajedničkih trenutaka. Tim gestom, vi preskačete značajnu stvar u spajanju vašeg i sveta deteta. Ne uvodite ga u život, nego ga puštate da pluta, poput malenog brodića bez kapetana.

Savet

Usporite. Poklonite najdragocenije trenutke svom mališanu. Nije istina da je celokupno vreme koje imate - novac. Prošetajte. Odvedite dete do najbliže reke. Bacite štapić u nju i naučite ga na koju stranu reka teče.

PageBreak

Foto: Profimedia

Posledice usmerenosti na materijalno

Teorija

- Posledice nepovezanosti između sveta odraslih i dece su brojne, posebno kada je reč o odnosu roditelj-dete. Roditeljska očekivanja u velikoj meri zavise od porodičnog sistema vrednosti, vaspitnog stila roditelja, modela vaspitanja koji su imali u svojoj porodici porekla... Prirodno je da roditelji mnogo očekuju od dece, ali je ključno pitanje šta i na koji način im pružaju. Roditelji moraju da budu svesni da obezbeđivanje materijalnih uslova jeste važno, ali nije najvažnije.

Praksa

- Nedavno smo razgovarali sa jednom maleckom. Pitali smo je gde joj mama radi? Ona je rekla: „Na poslu“. Ali je zato vrlo dobro znala kolika je cena njenih patika. Ako je vama, kao roditelju, najvažnije da svom detetu kupite firmirane stvari, a ono ne zna kojim poslom se bavite, zapitajte se koja je, u stvari, vaša uloga kao roditelja.

Savet

Razgovarajte, razgovarajte, razgovarajte!

Uticaj savremene tehnologije

Teorija

- Razvoj informatičke tehnologije i savremenih, takozvanih virtuelnih oblika komunikacije, predstavljaju realnost u kojoj živimo, u kojoj odrastaju naša deca. To treba posmatrati kao pozitivan rezultat civilizacijskog napretka, koji nudi brojne informativne i obrazovne mogućnosti. Ali, brz stil savremenog života, u kombinaciji sa željom roditelja da porodici obezbede što je moguće bolje materijalne uslove, doveli su do toga da roditelji često nemaju dovoljno uvida u to koliko deca provode vremena na Internetu, a još manje kakvi sadržaji su im dostupni.

Praksa

- Ukoliko vaše dete provodi previše vremena za kompjuterom, u zatvorenom prostoru uopšte, ono propušta da upozna stvaran svet oko sebe i čari prirode.

Savet

Organizujte mali porodični izlet do obližnje reke, planine ili jezera... ili, barem, šetnju do parka. Razgovarajte sa detetom o bojama lišća, godišnjim dobima, životinjama i biljkama - svemu onom što vidite. Naučite vašeg mališana da voli i čuva prirodu.

Samostalnost dece – ključ za uspeh

Teorija

- Ono što se može istaći kao jedna od osnovnih (pozitivnih) karakteristika savremene porodice, jeste da je dete njen centar. Međutim, ne treba zaboraviti da adekvatan proces rasta i razvoja deteta podrazumeva ravnotežu između njegovih prava i odgovornosti.

- Pored nesumnjivo potrebne zaštite i podrške roditelja, neophodno je voditi računa i o procesu osamostaljivanja deteta i stvaranja radnih navika od najmlađeg uzrasta, kako bi dete na adekvatan način bilo pripremano za realnost koja ga očekuje. To je ono što nedostaje u savremenom porodičnom vaspitanju.

Praksa

- Dešava se da deca krenu u školu a ne znaju da vežu pertle, zakopčaju košuljicu ili jaknu, naprave sebi sendvič...

Savet

Neka vam mališani pomažu u kuhinji - dajte im da mute i mese. Neka se malo i umažu... ali, nema te stvari koju voda ne može da opere. Usisavajte zajedno, dajte im krpu za prašinu. Uključite ih u svet rada. Deca vole da rade, vole da ih hvalite kako su vredna. Polako ih naučite da vežu pertle i zakopčaju odeću. Malo pomalo. Imajte strpljenja.

Dakle, da bi se postigao kontinuitet i prekinuo jaz koji stoji između pojedinih roditelja i dece, trebalo bi da se svi udruže! A vi, kao roditelji... pustite decu u svoj svet. Dozvolite im da dodirnu. Da osete, da pomirišu, oslušnu. Razgovarajte sa njima od malih nogu.

Neka vam deca pomažu pri kućnim poslovima. Provozajte ih čamcem i divite se zalasku sunca. Bućnite se zajedno u reku ili more. Prskajte se vodom i pravite zajedno kule u pesku, a kada je zima, ne zaboravite na Sneška i „slike“ u snegu (otisak tela raširenih ruku i nogu). Usporite. Zaboravite na trenutak svoj posao i svakodnevne obaveze.

Primite mališane u vaš svet. Jer, sadašnjost je samo jedna. Već sutra, pred vama će stajati odrastao čovek - koji će vam, spreman da ode, mahnuti. A možda i neće.

Tekst: Jasna Grizer