U ovome je tajna odgajanja srećne dece: Reči dečjeg psihologa iznenadiće mnoge roditelje

Svaki "normalan" roditelj želi da njegovo dete bude zdravo, bez izuzetka. Ali, odmah nakon što poželi to uvek željeno i više od svega važno zdravlje, prvo iduće što će roditelju pasti na pamet kao univerzalna želja za svoje dete je – sreća. I gotovo koliko je roditelja, toliko je verzija šta ta sreća zapravo znači, ali i teorija kako je postići i ostvariti. Neke su teorije prihvaćene jako dobro, neke manje dobro, a teorija jedne dečje psihološkinje zvuči na prvu pomalo neobično.

Kada je dete uzrujano, roditelji često instinktivno gledaju kako da ga oraspolože ili mu odvrate pažnju od tog neprijatnog osećaja. Pašće im na pamet razne stvari, a sve s ciljem da se njihovo dete više ne oseća tako loše. Možda će im pasti na pamet da mu ponude komad čokoladne torte ili će ih povesti u park i trčati s njima. I pre nego pomislite pogrešno – nema ništa loše u tome da svojoj deci činimo lepe stvari kada su nesrećni, ali to ne rešava uvek izvor onoga što uznemiruje dete.

Nama smešno, njima drama

To je posebno istinito kada se roditelju čini da je izvor frustracija, ljutnje ili uzrujanosti trivijalan. Na primer, ako detetu nije dopušteno da odgleda još jednu epizodu omiljene serije, crtanog filma ili je očekivalo neki sasvim drugi ručak, a dobilo neki koji mu nije omiljen. Nama se čini kao da su ti razlozi nebitni i neopravdani, ali deteto pogled na to je sasvim drugačiji. Čak i u tim slučajevima, dete veruje da je njegova negativna reakcija primerena i treba da nauči da rešiti ta osećanja i upravlja njima - što intuitivno ne zna kako da uradi.

Možete da zamolite uzrujano dete da duboko udahne i pokuša da pretoči svoja osećanja u reči, kažu stručnjaci. Ali, važno je da priznate detetova osjećanja, čak i ako morate da budete čvrsti i istrajete, a to možete da učinite rečenicama poput: "Volela bih da možemo to da uradimo. Nažalost, trenutno ne možemo", savetuje Klajn.

"Snaga dolazi iz same sposobnosti i mogućnosti da imamo te prilično intenzivne emocije, poput ljutnje, s kojima zatim možemo da se nosimo jer znamo da su 'mama ili tata još uvek uz mene, nisu ljuti na mene, neće me odbaciti'", kaže ona.

Što je najvažnije, shvatite da će detetove negativne emocije uvek proći, osim ako se, naravno, radi o bilo kakvim većim traumatskim događajima koji neće samo tako otići i nestati. Pod pretpostavkom da je detetov život u redu, ono može da bude srećno. Deeca koja nauče efikasno da upravljaju svojim negativnim emocijama imaju veću verojatnoću da razviju otpornost koja će im trebati da bi postali uspešne odrasle osobe.

Strah od svih negativnih osećanja može da dovede do dugoročnih problema u ponašanju, kaže Klajn. Deca mogu da se stide tih osećanja i da sumnjaju u sebe: "Ljut sam, mora da sam loš. Mora da nešto nije u redu sa mnom". Upravo zato roditelji moraju da prihvate da njihova deca ne mogu da budu srećna sve vreme. To je roditeljima možda i najteži deo: najsrećniji smo kada su nam deca srećna. Logično, zar ne? Ali, potrebno je da iskuse i onu drugu stranu kako bi odrasli u srećne, odrasle ljude.

BONUS VIDEO:

(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)