alergija-na-hranu

Te­ra­pi­ja nu­tri­tiv­ne aler­gi­je

Lečenje je zasnovano na izbegavanju utvrđenog alergena. Što se doslednije izbegava alergen, veća je verovatnoća da će nutritivna alergija pre da nestane. Većina alergija se gubi u dobu od tri do šest godina, ali neke mogu da budu  uporne i potencijalno opasne. U slučaju urtikarije, daje se antihistaminik, a u slučajevima težih simptoma i kortikosteroidi ili terapija po principima lečenja anafilaksije.

Često se postavlja pitanje vakcinacije deteta koje ima nutritivnu alergiju. U slučaju vakcinacije protiv malih boginja i zaušaka (MMR), deo virusa iz sastava vakcine se kultiviše na pilećem embrionu. Vakcinacija deteta alergičnog na jaja se odlaže dok alergološki testovi na jaje ne budu negativni.

Odlaganje čvrste hrane

Ako po­sto­ji na­sled­na pre­di­spo­zi­ci­ja, ne­ma mo­gućno­sti pot­pu­ne pre­ven­ci­je. Ali, mo­gu da se kon­tro­lišu simp­to­mi dok de­te to­kom ra­sta ne po­sta­ne man­je po­dložno aler­gi­ji.

Sma­tra se da do­jen­je po­maže u pre­ven­ci­ji i od­la­gan­ju aler­gi­je, ali je to re­la­tiv­no, jer i ma­la ko­ličina hra­ne ko­ju maj­ka po­je­de može pre­ko mle­ka da do­pre do be­be.

Ako je be­ba pod vi­so­kim ri­zi­kom od po­ja­ve aler­gi­je, naj­bol­je je da se uvođen­je čvr­ste hra­ne od­loži do na­vršenih šest me­se­ci. Ta­da tre­ba na­sta­vi­ti sa do­jen­jem i uve­sti žita­ri­ce obo­gaćene gvožđem (pr­vo pi­ri­nač).

Sle­deće što tre­ba uve­sti jeste po­vrće i voće, a početi sa naj­man­je aler­go­ge­nom hra­nom: žuto po­vrće, ja­bu­ka, kruška - uvo­di­ti no­vu na­mir­ni­cu na ne­del­ju da­na. Iz­be­ga­va­ti ma­hu­nar­ke, ci­tru­sno voće i so­ko­ve. Sva hra­na tre­ba da je pret­hod­no ku­va­na. Me­so i pro­te­in­ska hra­na se uključuju u is­hra­nu kad be­ba na­vrši se­dam me­se­ci.

Praktični saveti

* Ne uključuj­te pšeni­cu i so­ju pre na­vršenih de­vet me­se­ci, a ri­bu pre de­set me­se­ci.

* Po­seb­no vo­di­te računa ka­da uvo­di­te hra­nu ko­ja je aler­go­ge­na.

* Ako do­jen­je ni­je mo­guće, be­be iz po­ro­di­ca sa isto­ri­jom aler­gi­je je požel­jno hra­ni­ti hi­po­a­ler­ge­nom form­u­lom.

* Krav­lje mle­ko i be­lan­ce tre­ba od­ložiti do kra­ja pr­ve go­di­ne, a koštun­ja­vo voće i lju­ska­re do treće go­di­ne.

Iz­be­ga­va­ti:- hleb - osim ražanog, in­te­gral­ni hleb, pe­ci­vo- ce­re­a­li­je- kre­ke­re- ma­ka­ro­ne, špa­ge­te- po­ho­va­no me­so i ri­bu- krem čor­be- krof­ne, ko­mer­ci­jal­ne kre­mo­ve zgu­snu­te pšeničnim brašnom

Aler­gi­ja na glu­ten

Gluten je smesa proteina pšenice i najčešći je uzrok pojave celijakije, bolesti nastale usled nesposobnosti organizma da razgradi proteine glutena iz hrane. Mada se uglavnom misli na gluten iz pšenice, i druge žitarice - kao ječam, raž, zob - takođe izazivaju alergijske reakcije.

Šta koristiti?

Do­zvol­je­ne na­mir­ni­ce kod aler­gi­je na pšeni­cu (glu­ten):

- pi­ri­nač, ku­ku­ruz, krom­pir
- korn­fleks
- pa­sulj, grašak
- orašasto voće
- svo voće
- svo po­vrće

Dolazi do upale u sluznici creva, koja za posledicu ima gastrointestinalne simptome (nadutost, proliv) i lošu apsorpciju hranljivih sastojaka. Jedini uspešan tretman alergije na gluten je zamena žitaricama koje ne sadrže glutenske frakcije.

Alergija na kikiriki i koštunjavo voće

Javlja se kod oko jedan-dva odsto populacije, obično u prvim godinama života, a kod 80 odsto alergičnih se zadržava do kraja života. Proteini kikirikija, koji je mahunarka, vrlo su slični proteinima koštunjavog voća, pa deca koja su alergična na kikiriki - mogu biti alergična i na koštunjavo voće. Alergijski odgovor može da usledi  posle uzimanja vrlo malih količina, i varira od sasvim blage iritacije kože, do po život opasne anafilaktoidne reakcije. Najčešći znaci su osip, crvenilo i otok kože, suzenje, otežano disanje.

Alergija na ribe i morske plodove

Najčešće se javlja u područjima gde je ishrana ribom najučestalija (Skandinavske zemlje, Japan, Španija). Losos, tuna i bakalar su najčešći izazivači alergije zbog prisustva belančevine parvalbumina.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Prethodna strana