5 UOBIČAJENIH PONAŠANJA DECE NISU UVEK "NORMALNA": Stručnjaci otkrivaju kada su znak nečeg ozbiljnijeg

Razvoj deteta je vrlo složena stvar, zbog čega roditeljima nije uvek lako da znaju da li je određeno ponašanje deteta samo faza u razvoju ili je znak nekog problema. Stvar dodatno komplikuje to što u pojedinim situacijama i neka uobičajena dečja ponašanja mogu da budu znak problema, a evo šta o tome treba da znate.

"Tantrumi su tipična reakcija kod mlađe dece, koju iskazuju kada su preplavljeni emocijama i ne znaju šta da rade sa njima", kaže savetnica za mentalno zdravlje Dženifer Dafon.

Ovakvu reakciju, koju često nazivamo i napadom besa mališani imaju jer još uvek ne umeju da regulišu svoje emocije, nemaju razvijen vokabular da ih izraze, pa su tantrumi jedino što im preostaje.

Iako je to normalan deo razvoja, ona ističe da bezbednost deteta može da predstavlja razlog za brigu. Na primer, kada dete udara glavom o zid jer je ljuto ili u besu baca predmete na nekoga, trebalo bi da se obratite pedijatru, piše healthline.com.

"Još jedan znak upozorenja je ako dete ima nekoliko tantruma tokom dana koji traju po nekoliko minuta. To može da ukaže na disruptivni poremećaj raspoloženja", ističe Dafon.

Tipični simptomi za ovaj poremećaj su:

• Dete ima više tantruma
• Reaguje na okidače na način koji nije razvojno normalan
• Ima poteškoće da se nakon tantruma vrati normalnom ponašanju

2. Izbirljivost

"U uzrastu od šest do 18 meseci, većina dece je otvorena za isprobavanje nove hrane, sve dok im roditelji nude razne ukuse i teksture. Ali kako se približava drugi rođendan, prirodno je da dete postane malo izbirljivije", kaže dečji logoped i specijalista za ishranu Melani Potok.

Kao razloge za to navodi da se usporava rast i deca su zauzeta istraživanjem okruženja, pa sedenje za stolom i hrana nisu baš na listi njihovih prioriteta. Međutim, kod nekih ta izbirljivost može da preraste u nešto zabrinjavajuće.

U svojoj knjizi Raising a Healthy Eater, dr Nimalli Fernando ističe da izbirljivo dete treba odvesti kod pedijatra ako:

• Hranjenje predstavlja frustraciju i stvara stres za porodicu.
• Rast i razvoj deteta ne samo da se usporava, već stagnira.
• Dete deluje izuzetno izbirljivo i ograničava se na nekoliko kategorija namirnica (hleb i keks, recimo) ili jede samo hranu određene teksture, samo hranu iz konzerve i slično.
• Jede sjajno u vrtiću, ali ne kod kuće.
• Često se zagrcnjava hranom ili je imalo epizodu gušenja.

Potok kaže da jedno od četvoro dece ne preraste izbirljivost u ishrani, te da postoji i "novi" poremećaj u ishrani, poremećaj izbegavajućeg/restriktivnog unošenja hrane, koji može da postane opasan ako se ne leči.

3. Udaranje i ujedanje

Nije neuobičajeno da u nekoj fazi odrastanja deca ponekad udare druge.

"Neko agresivno ponašanje poput udaranja u besu je prikladno za todlere. Oni nisu naučili društvene norme niti kako da upravljaju svojim osećanjima. Posao roditelja je da budu model ponašanja deci kako da se ponašaju kada su ljuti ili uznemireni", kaže Dafon.

Ona ističe da udaranje, ujedanje i druga agresivna ponašanja postaju razlog za brigu "ako dete povređuje sebe kako bi regulisalo svoje emocije. To je jasan znak da dete ima jako malo pozitivnih veština za regulaciju emocija".

4. Ne izgovara reči pravilno

Roditeljima često bude simpatično što deca izgovaraju reči nepravilno, i normalno je da mališani na početku ne izgovaraju sve kako treba, ali u ovom uzrastu mogu da se jave i problemi sa govorom.

"Neke greške u govoru su prikladne uzrastu. Ako se zabrinuti, pokušajte detetu da razdvojite reči na slogove kako bi ih lakše izgovorilo", kaže logoped Nikol Vel. Ako ni to ne pomogne, zatražite savet pedijatra u vezi sa tim da li je potrebno ići kod stručnjaka.

5. Problemi sa noćnim spvanjem

Sasvim je normalno da se deca bore da ne zaspe jer se "plaše" da će nešto propustiti dok spavaju, kaže Dafon. "Oni vole da budu deo akcije čitav dan, zato nije lako uspavati ih".

Pridržavanje rutine i rasporeda može malo da pomogne, a evo i kada borba deteta da ne zaspi može da bude znak nečeg ozbiljnijeg.

"Ako dete pokazuje značajnu anksioznost ili brine zbog odlaska u krevet, trebalo bi da istražite zašto se tako oseća", kaže Dafon i savetuje da razgovarate sa mališanom kako biste mu odagnali strah.

Ako ste pokušali da se držite rasporeda, uklonili sve uređaje poput telefona i tableta koje plavim svetlima ometaju san, pokušali ste i da pomognete mališanu da prebrodi strah, bilo bi dobro da porazgovarate sa pedijatrom.

BONUS VIDEO:

(Healthline.com/Yumama/Nataša Zlatković)