KAKO DA DETE NE POSTANE ANKSIOZNO: Savet psihologa - roditelji ne treba da rade ove dve stvari!

Za anksioznost su karakteristični stalna zabrinutost, nerealan strah, nesanica, napetost, a naročito napeti mišići vrata, ramena, leđa. Mogu se javiti kratak dah, preskakanje srca, suva usta, mučnina, vrtoglavica, drhtanje, znojenje...

"Dajte im prvo prostora da sami probaju nešto, a vi uskočite tek ako vam zatraže pomoć. Moramo da dopustimo deci da rizikuju, eksperimentišu i isprobavaju nove veštine pre nego što se mi uključimo. Ako mi to stalno radimo umesto njih, postaju zavisni od nas i prestaju da razvijaju svoje veštine", pojasnila je ona u objavi na Instagramu.

Kao primer, ona je navela da roditelji ne treba da vezuju detetu pertle, već da ga puste da prvo proba ono samo, a zatim da uskoče i pokažu mu kako treba, umesto da to odmah urade umesto njega.

2. Ne prenosite svoje brige i anksioznost na dete

To znači, pojašnjava psiholog Bloč, da ne treba da delite baš sve svoje brige sa detetom.

Na primer, ako vam dete kaže da se danas igralo samo, umesto da paničite i postavite mu sto pitanja o tome zašto je bilo samo i zašto se nije igralo sa nekim (tako hranite dete svojom anksioznošću), budite reflektivni, savetuje ona, pa objašnjava šta to podrazumeva.

"Oh, to je super, šta si radio sam? Kako si se osećao? Da li bi promenio nešto u vezi sa današnjim dano?", predlaže psiholog Bloč da pitate u razgovoru sa detetom.

Ukoliko vam dete kaže da bi više volelo da se igralo sa nekim, razmislite o načinima kako da se sledećeg dana igra sa drugarima.

BONUS VIDEO:

(Yumama/N. Z.)