KAKO SI DEBELA, NE ZNAM DOKLE ĆEŠ DA JEDEŠ: Ismevanje dece zbog težine ostavlja posledice kad odrastu

Trinaestogodišnjaci koji su osećali pritisak članova porodice da izgube kilograme i trpeli zadirkivanje na osnovu težine pokazali su veći nivo sopstvene osude zbog težine kada su napunili 31 godinu, prema istraživanju Univerziteta u Bristolu objavljenom u časopisu Lancet Regional Health Europe.

Gojaznost je u parlamentarnoj istrazi 2022. o uticaju slike o svom telu na fizičko i mentalno zdravlje pokazala, da je osuda zbog težine povezana sa depresijom i anksioznošću i ugroženim psihosocijalnim blagostanjem, da može dovesti do izbegavanja ili odlaganja usvajanja zdravih navika i da je povezana sa povećanim rizikom od smrtnosti nezavisno od težine osobe.

„S obzirom na značajne dokaze da je slika o prekomernoj težini imala ozbiljne implikacije na mentalne i druge aspekte zdravlja, ovi nalazi će biti ključni za ciljane programa prevencije i podrške ljudima koji su najugroženiji“, zaključili su autori studije.

U dobi od 13 godina, deca su pitana o tome koliko često su majka ili otac komentarisali njihovu težinu i koliko su jeli zbog čega su se osećala loše, u kojoj meri su ih članovi porodice i deca u školi zadirkivali zbog njihove težine ili oblika tela. Koliko su osećali pritisak da izgube težinu od porodice, prijatelja i vršnjaka sa kojima su izlazili.

Osamnaest godina kasnije, istih 4.060 ljudi, sada odraslih, zamoljeno je da oceni svoje slaganje sa pitanjima kao što su „Mrzim sebe zbog svoje težine“ i „Manje sam privlačan od većine drugih ljudi zbog svoje težine“. Istraživači su otkrili da su negativni komentari roditelja u vezi sa težinom i osećanja izazvana pod pritiskom porodice i medija da smršaju, imali najjače asocijacije na odrasle osobe koje pate od stigme težine i da su veze s ovim osudama bile „jake“.

„Deca koja dobiju ove komentare od članova porodice skoro 20 godina kasnije imaju negativniju procenu o sebi“, rekla je dr Amanda Hjuz, koautorka izveštaja i saradnik na odeljenju za nauku o zdravlju stanovništva Medicinske škole u ​​Bristolu. „Ovo predviđa razliku u samopoštovanju i psihičkom zdravlju ljudi. Pozvala je roditelje da „budu zaista oprezni“ kada razgovaraju sa decom o težini.

„Ovo ne znači da ne treba da promovišete zdravu ishranu ili da kažete da je vežba loša stvar, ali radi se o tome zašto to činite“, rekla je ona. „Radi se o podsticanju zdrave ishrane radi njih samih ili zato što će se osećati dobro. Ne govorite  'trebate da budeš mršav da bi bio lep'. Uz to, ljudi koji su bili maltretirani u detinjstvu takođe su pokazali veću stigmu težine, ali se efekat smanjivao u zavisnosti od toga koliko se davno maltretiranje dogodilo.

Kako su ljudi u studiji bili deca mnogo pre društvenih mreža, nalazi o efektima medija će verovatno biti zastareli. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se pratio uticaj izloženosti dece društvenim medijima kasnije u životu. Hjuz je rekla da možda nije sve negativno jer bi društveni mediji takođe mogli da budu način na koji se ljudi povezuju sa sadržajem koji je pozitivan za sliku o svom telu.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO