7 RODITELJSKIH NAVIKA U ISHRANI KOJE DECA USVAJAJU: Niste ni svesni da ih baš one mogu odvesti u gojaznost

Gojaznost je veliki problem mlađih generacija, a osim što ne izgleda lepo, može da dovede i do niza zdravstvenih komplikacija. Jedna od najugroženijih kategorija su deca i adolescenti, a kako stručnjaci naglašavaju, svi oni prate pravila koja su usvojili u porodici, ponavljajući i navike u ishrani.

1. Pogrešan doručak

Doručak je jedan od glavnih obroka u danu, i zato je važno šta birate. Ako porodica ima naviku da jutro počne slatkom kašom, palačinkama sa džemom, pecivom i kafom sa mlekom, onda morate da znate da takva hrana dovodi do veoma brzog rasta glukoze i insulina u krvi. Ovo će dati energiju za kratak period, a sva neiskorišćena glukoza će otići u 'rezerve masti'.

Ukoliko učenik ujutru pojede porciju palačinki sa slatkim čajem, onda će nakon nekog vremena (kada nivo glukoze padne), osetiti slabost, gubitak koncentracije na času i glad.

Bolje je da detetu pripremite uravnotežen doručak koji se sastoji od namirnica bogatim proteinima, uz dodatak masti, sa dovoljnom količinom povrća i začinskog bilja. Tada neće biti oštrih skokova glukoze i insulina, biće dovoljno energije za duži period, a dete će se osećati dobro tokom dana.

2. Loša i monotona ishrana

Ako se porodična ishrana sastoji od malog broja jela, nema raznovrsnih proizvoda, to je pogrešno. Često se dešava da deca od najranijeg uzrasta nisu navikla na povrće, začinsko bilje, voće, već jedu samo jednostavne ugljene hidrate. Takva ishrana je bogata 'praznim' kalorijama i siromašna vitaminima, mineralima, proteinima i zdravim mastima neophodnim za metabolizam i skladan fizički i intelektualni razvoj deteta.

3. Navike da se pojede čitava porcija

U mnogim porodicama je običaj da se jede onoliko koliko ima na tanjiru, a ne da se prati apetit. I dete se uči da do kraja pojede celu porciju, a ovo je velika greška odraslih. Važno je da decu naučimo da prepoznaju osećaj gladi i sitosti, koji su moždani signali da je vreme za jelo ili prestanak. U suprotnom, dete će biti sklono prejedanju, što vodi do gojaznosti.

4. Pogrešan unos vode

Koliko tečnosti se unosi je takođe od velog značaja, a na to utiče čitava porodica. Od prvih godina života je važno da naučite bebu da pije vodu, a ne slatke kompote, sokove i slične napitke koji imaju veliki udeo šećera. Deca koja od detinjstva piju zaslađene napitke, vrlo lako će takvu naviku zadržati i kasnije i dovesti do gojaznosti.

5. Nagrađivanje slatkišima

Jedan od verovatnih uzroka gojaznosti kod dece je posledica 'kulta' slatkiša u porodici. Mnogi rodi roditelji ne shvataju ni da su sami zavisni od slatkiša, da u stresnim situacijama grabe čokoladicu i slično. Zbog toga posle obroka često i decu nagrađuju slatkišima, za dobre ocene u školi ih takođe vode u poslastičarnice, a da ne pričamo o rođendanima i praznicima.

Naravno, ne treba potpuno isključiti slatkiše iz dečije ishrane, ali treba pronaći zlatnu sredinu. Ishrana mora biti uravnotežena.

6. Česte grickalice

Kada dete ne dobije uravnoteženu ishranu u glavnim obrocima, već gricka nešto što konstantno održava nivo glukoze i insulina na visokom nivou, doprineće gojaznosti. Pored toga, za dete je od izuzetne važnosti da ima zajednički porodičan ručak ili večeru jer je i to preduslov za razvijanje zdrave navike u ishrani deteta.

7. Nedostatak režima

Sedeći način života u nedostatku sa dnevnom rutinom, jedan je od faktora za dobijanje viška kilograma. Činjenica je da rano uspavljivanje i rano ustajanje doprinose harmonizaciji takozvanih cirkadijanskih ritmova tela, koji regulišu pravilan nivo svih hormona, uključujući i one koji utiču na višak kilograma. Dovoljna fizička aktivnost tokom dana omogućava telu ne samo da troši 'dodatne' kalorije, već poboljšava metabolizam, zasićuje telo, jača kosti i mišiće, smanjuje hormon stresa... Zato su rano ustajanje i jutarnje vežbe ili šetnja pre spavanje odlična prevencija mnogih hroničnih bolesti povezanih sa gojaznošću.

(Yumama/Parents)