"Da me neko pita, ovo bih odmah ukinuo u školi": Dr Rajović otkrio zašto deca nemaju ni empatiju ni fokus

• Deca danas često imaju problema sa fokusom, a primetno je i da imaju sve manje empatije. 
• Dr Ranko Rajović ističe da su ekrani jedan od razloga za manjak empatije, ističe da je učenje napamet najgori oblik učenja, a naglašava i važnost kretanja za razvoj mozga. 

"Ekrani su promenili jako puno toga. Uzmimo video-igricu. Dete igra, i sad prođe jedan nivo, drugi, treći, peti nivo, šta se u mozgu dešava? Mozak je u fokusu, to je dopamin, kada pređe nivo, mozak daje nagradu, kao da mu podsvesno govori bravo, prešli smo nivo, aktivira hormone sreće. Sad, pazite, menjaju se dopamin, hormons sreće, pet puta za pet minuta i kada dete izađe odatle, njemu je sve dosadno. Kako da uči, kako da čita? I vraća se tamo gde mu je prijatno, u virtuelni svet. I sada imamo dokaze, već desetak godina, deca koja gledaju puno u ekran imaće smanjen hipokampus, a on je delom povezan sa amigdalama, to je kontrola emocija. Sada je to novi problem u medicini, mi to nikad nismo učili, kao da se smanjuje empatija, zato je i više vršnjačkog nasilja", rekao je dr Rajović, ističući da se deca rađaju sa empatijom, koja se negde usput gubi.

"Dete kada se rodi ima empatiju, malo dete hoće da pomogne. Pa pogledajte malu decu kada mogu nekome da pomognu... To se negde usput gubi, treba raditi na tome, timski rad, osećaj za druge. Ako ja u učionici imam tri ekipe, pa oni rade jedni za druge, ne jedni protiv drugih. Mora igra da bude dobra. Dete kada pomaže jednom, drugom, trećem, mi to kada radimo kroz timski rad, pa oni će to razviti".

Takmičenje važno za decu

Dr Ranko Rajović ispričao je i da je bio šokiran kada je bio u jednom školi u Vankuveru u Kanadi, na školskom turniru u košarci, gde nema poena. Kada je pitao zašto nema poena, odgovorili su mu da bi onda deca koja izgube bila tužna, a da su ovako svi pobednici. Međutim, dr Rajović ističe da to nije dobro, jer deca moraju da osete i tugu i druge negativne emocije da bi bila spremna za realan život. A kada je u pitanju takmičenje, ističe da nas poraz tera da budemo bolji.

"Pa setite se kada ste vi bili mali. Igrali smo klikere, kad izgubim, odem kući pa vežbam finu motoriku po pola sata-sat. Devojčice su preskakale lastiš, pa kada izgube, teraju kod kuće majku i baku da im drže ili zakače za stolice, pa vežbaju. Poraz nas tera da budemo bolja verzija sebe. Moramo da naučimo decu da izgube. Mi imamo decu koja neće ni da probaju, došli smo dotle da dete neće da se igra da ne izgubi".

Učenje napamet najniži nivo učenja

Stručnjak za razni razvoj ističe da je učenje napamet, koje je u našim školama i dalje veoma zastupljeno, najniži nivo učenja, a često napominje da Kinezi imaju dobar sistem učenja.

"Oni već od tri-četiri godine koriste asocijativne regije mozga, koje su im potrebne da bi mogli da čitaju simbole. Recimo, simbol za planinu kada stoji ispred tog simbola vatra, to znači vulkan, znači on mora da razmišlja šta je to. A uče da čitaju od četiri godine, već sa tri godine uče slike, pa onda pređu na simbole. Mi nećemo učiti kineske simbole, ali učićemo ono što naše dete u Evropi vidi - marke automobila, zastave i onda mi povezujemo, ne da uči dete napamet sto zastava, već da povezuje Egipat - piramida. Onda se aktivira taj deo mozga drugačije", pojasnio je dr Rajović, ističući: "Da me neko pita, ja bih zabranio učenje napamet, a ne da ukidamo usmeno odgovaranje, stres... Suština je da imamo kreativno dete, sa samopouzdanjem i empatijom".

Prsti moraju da rade

Dr Rajović ističe da je u Japanu jedan od najvažnijih predmeta - domaće rukotvorine, a objašnjava i zašto je to važno.

"Mozak kad radi sa prstima, aktivira velike regije, znači to je fokus, a fokus je našoj deci važan, oni gube danas fokus. Znači, vežba se fokus, mora mozak da misli šta će da napravi. U Americi su ukidali pisanje, kao šta će im pisanje kad imaju svi tastaturu. Ali pisanje aktivira, pazite, jak pritisak, slab pritisak, kosa linija levo-desno, krug na ovu, krug na ovu stranu, pa ugao pod kojim pišemo da ostavimo tanji ili deblji trag. Znači, to je stotine informacija, tastatura to nema. Sad vidim da vraćaju ponovo pisanje".

Navike za razvoj mozga

"Apsurdno je da ja i dalje moram da pričam o važnosti kretanja, postoje ljudi koji i dalje osporavaju kretanje. Roditelji, poruka za njih - najvažnije do pete godine je da deca budu spretna i okretna, da povežu sve regije mozga. Trčanje, napred-nazad, levo-desno, glava kretanje levo-desno, vrtenje, tako se stvara osnova za razvoj kognitivnih sposobnosti. Znači, spretno i okretno dete", zaključio je dr Rajović.

U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

BONUS VIDEO: