DA LI BEBA NASLEĐUJE VIŠAK KILOGRAMA OD RODITELJA: Nutricionista otkriva koja deca imaju veći rizik od gojaznosti

Da li su metabolički poremećaji nasledni? Da li je moguće isključiti uticaj genetskih faktora? Koja je prevencija razvoja naslednih metaboličkih poremećaja? Na oa pitanja, kao i o kombinacji genetike i životnih navika i njihovom uticaju na težinu, otkriva ruska nutricionistkinja Olga Petročenko:

Od roditelja dete nasleđuje ne samo vrstu aktivnosti nervnog sistema, već i vrstu regulacije metabolizma pomoću endokrinog aparata. Na kraju krajeva, telesna konstitucija je individualna karakteristika tela koja se prenosi nasleđem.

Primećeno je da roditelji sa prekomernom težinom često imaju decu sa prekomernom težinom. Ali važno je shvatiti da manifestacija jedne ili druge nasledne osobine zavisi i od spoljašnjeg okruženja. Da bi se bilo koja nasledna osobina ostvarila, neophodan je spoljni podsticaj. Pre svega, ovo se odnosi na skrivene (potencijalne) metaboličke poremećaje, koji se pretvaraju u nezavisne bolesti samo u prisustvu nepovoljnih uslova koji su provocirajući faktori.

Sin mog prijatelja ima višak kilograma, skoro od rođenja je pod nadzorom lekara, jer je oduvek bio bucmast. Prepisana mu je dijeta od pet-šeste godine i sada je cela porodica prati, iako mama i tata uopšte nemaju višak kilograma. Samo da podrže sina. Osim toga, dečak ide na bazen i na rvanje, imaju aktivnu porodicu, svakog vikenda idu na planinarenje, pecanje i izlete u prirodu. A višak kilograma je i dalje bio prisutan...

Nasledni i spoljašnji faktori mogu biti povezani na različite načine. Kada su nasledni genetski defekti dovoljno veliki, spoljašnji faktori igraju sekundarnu ulogu. Ali takođe se dešava da je naslednost u početku dobra, ali nezdrav način života praktično svodi genetsku prednost na ništa.

Ako govorimo o razvoju gojaznosti kod dece, onda sa "lošom genetikom" dete razvija gojaznost već u prvoj godini života ili u ranom detinjstvu. Ako imate sreće sa nasledstvom, bolest se može razviti nakon stalnog "intenzivnog" hranjenja deteta, ili kao rezultat usađivanja nezdravih navika u ishrani.

Koji se praktični zaključci mogu izvući iz svega navedenog?

Pre svega, genetska predispozicija uopšte nije smrtna kazna. Postoje mnoge studije koje pokazuju da je ishranu i fizičko ponašanje dece i adolescenata mnogo lakše ispraviti nego u odraslom dobu. Što ranije dođe do intervencije, to će biti bolji rezultat.

Prvo, trebalo bi da dosledno sprovodite program obuke ili, u najmanju ruku, povećate fizičku aktivnost vašeg deteta. Ovo će sagoreti dodatne kalorije, povećati potrošnju energije i održati stečeni oblik.

Drugo, prekomerno ograničenje kalorija (dijeta) je kontraindikovano za decu. Na taj način ne samo da možete izazvati stres, već i negativno uticati kako na rast deteta, tako i na njegovu percepciju "normalne" ishrane.

Takođe je veoma važno ne zanemariti obrazovanje o ishrani. Samopraćenje, vođenje dnevnika ishrane, uvođenje nagrada i nagrada za postignute rezultate. Najveći efekat se postiže ako roditelji učestvuju u svim navedenim merama zajedno sa detetom.

Prevencija gojaznosti kod deteta u velikoj meri zavisi od obrazovanja i svesti njegovih roditelja. Majka mora da hrani bebu i da odredi kada je beba sita. Kako beba odrasta, roditelji treba da mu obezbede pravilnu ishranu, biraju zdravu hranu, pokušavaju da izbegavaju brzu hranu, razvijaju veštine fizičke aktivnosti i ljubav prema sportu.

Većina istraživača se slaže da sportski trening ne donosi opipljive rezultate ako nije kombinovan sa obrazovanjem o ishrani ili promenom stereotipa ponašanja. Ali, ipak, fitnes donosi dodatne zdravstvene prednosti."

(Yumama)

BONUS VIDEO: