Svi smo svakodnevno izloženi stresu u manjoj ili većoj meri, pa čak i deci, kojima su stresne i neke situacije koje nama deluju sasvim uobičajeno. Kod mališana stres može da se razvija postepeno, pa roditeljima nekad nije lako da uoče razliku između ličnosti deteta i znakova emocionalnog stresa.
Deca ponekad ne znaju ili ne mogu da izraze kako se osećaju rečima, pa je važno da obratite pažnju na njihove postupke i ponašanje, a ako primetite neke od sledećih znakova, bilo bi dobro da razgovarate sa detetom kako biste saznali kroz šta prolazi i kako možete da mu pružite podršku.
Anksioznost i napetost – Deca mogu da pokazuju nervozu grickanjem noktiju, uvrtanjem ili žvakanjem kose, kao i prekomernom brigom zbog svakodnevnih situacija.
Promene u ponašanju – Ako dete odjednom pokaže ponašanja koja nisu tipična za njega i to traje nekoliko nedelja, to može da bude znak da nešto "nije u redu" tj. da prolazi kroz neke stresne događaje.
Povećana razdražljivost i agresivnost – Deca pod stresom mogu lako da postanu frustrirana, ljuta ili mogu da "istresu" svoje emocije na članove porodice, najčešće mamu, tatu, braću ili sestre.
Problemi sa spavanjem – Poteškoće sa spavanjem, loš san ili česte noćne more takođe mogu da ukažu na prisustvo stresa, prenosi telegrafi.com.
Povlačenje – Ako dete izbegava da provodi vreme sa porodicom ili ne želi da učestvuje u uobičajenim aktivnostima poput zajedničkih obroka, to može da bude znak emocionalnog stresa.
Promene u apetitu – Stres može da utiče na navike u ishrani, pa dete može da jede znatno više ili manje nego inače, što može dovesti do promene telesne težine.
Fizički simptomi – Emocionalni stres kod dece može da se manifestuje čestim glavoboljama, bolovima u stomaku, grudima ili stalnim umorom.
Kako pomoći detetu koje pokazuje znake stresa
Slušajte ga i ozbiljno shvatite njegove brige. Ono što vam se čini malim i nevažnim može da bude veliki izvor stresa za dete. Pokažite razumevanje i dajte mu osećaj sigurnosti.
Razgovarajte o načinima nošenja sa stresom. Otvorenim razgovorom podstaknite dete da razmišlja o svojim osećanjima i zajedno pronađite načine da se bolje nosi sa stresnim situacijama.
Ograničite vreme ispred ekrana i pratite onlajn sadržaj kojem je dete izloženo. Mališani mogu lako biti izloženi uznemirujućim informacijama na mrežama. Važno je da pratite šta gledaju i koliko vremena provode ispred ekrana.
Obratite pažnju na promene u porodičnom okruženju. Deca su osetljiva na porodičnu atmosferu. Problemi kao što su finansijske brige ili dolazak novog člana porodice mogu da utiču na njih više nego što mislite. Pokušajte da izbegnete diskusiju o teškim temama pred decom.
Budite prisutni i dostupni mališanu. Čak i ako niste sigurni da se vaše dete bori sa nekim stresnim situacijama, važno je da mu posvećujete pažnju i pomognete mu da se oseća viđenim i shvaćenim.
Na kraju, iako problem možda ne izgleda kao velika stvar iz vaše perspektive, razgovor o stresu i emocijama uči vaše dete važnim životnim veštinama koje će mu biti od pomoći tokom celog života. Podrška i razumevanje u pravom trenutku mogu da naprave veliku razliku.
BONUS VIDEO:
Dečaci koji nose ovo ime imaju posebnu zaštitu: Krase ih i neke sjajne osobine
Spavanje na leđima u trudnoći može da bude opasno: Evo posle koje nedelje se ne preporučuje
7 stvari koje utiču na bebin izgled: Neke namirnice podstiču rast kose, a uticaj imaju i ovi napici
Ovo su najlepša retka imena za devojčice: Za mnoga niste čuli, a oduševiće vas
Može li beba u stomaku da čuje? Ovo pitanje zanima sve buduće mame, a odgovor će vas iznenaditi