4 razloga zašto je dete agresivno i šta pomaže: Psiholog otkriva zašto kažnjavanje ne rešava problem

Koliko god da se trudite da lepo vaspitate dete, da budete smireni i slično, neminovno je da mališan ponekad ispolji i loše ponašanje, poput vikanja, bacanja igračaka, vređanja, histerije... Često je agresivnost kod dece samo znak nekih poteškoća ili emocija sa kojima dete ne ume samo da izađe na kraj.

1. Spas od "velikih" emocija

Zbog uzrasta ili nedovoljno razvijene emocionalne inteligencije, detetu može da bude teško da se izbori sa nekim jakim emocijama. Ono toga nije ni svesno, pa ne može da zatraži pomoć, već agresijom nesvesno pokušava da zaštiti svoje lične granice i da blokira te "teške" emocije.

Šta pomaže: Ne treba da se borite protiv agresije kod deteta, već da ga naučite da je ispolji tako da ne naudi ni sebi ni drugima. Objasnite mu da je normalno da budemo ljuti kada nas neko uvredi, nepravedno optuži za nešto, omalovaži...

Psiholog kao primer navodi situaciju kada neko pokušava da uzme detetu igračku. "Učiti ga da deli sa drugima u takvoj situaciji nije primereno. To je isto kao kada bismo odraslom čoveku tražili da nekome da svoj telefon ili novčanik", pojašnjava Vikljaeva za tsn.ua.

Zadatak roditelja je, ističe ona, da nauče dete da brani svoje granie i da ne identifikuju dete sa njegovim emocionalnim reakcijama. Drugim rečima, ne treba da mu kažete da je loše ili bezobrazno samo zato što je u trenutku agresivno ili ljuto – to nije njegov karakter, već reakcija na određenu situaciju.

Psiholog ističe da se na kršenje ličnih granica može odgovoriti rečima i delima, a da dete ne bi fizički pokazalo svoju agresiju, važno je da ga naučite da kaže "ne" kada neko ugrožava njegov prostor, igračke i slično. Na taj način će naučiti da nije neophodno da nekoga udari ili vređa da bi se zaštitilo.

2. Reakcija na opasnost

Agresivno ponašanje kod dece može da bude i reakcija ili odbrana od opasnosti. U tim slučajevima je dakle ovo loše ponašanje reakcija na stres koji dete proživljava. Ponekad taj stres može da bude uzrokovan interakcijama u porodici – ako se mama i tata svađaju, na primer ili ako se razvode. Takođe, ako neku osobu u blizini doživi opasnost, dete može svoj strah da ispolji agresijom.

Šta pomaže: U ovim slučajevima je iza agresivnosti najčešće vrlo konkretan strah, a uspostavljanjem zdrave komunikacije sa detetom, možete da utvrdite šta je u pitanju i da mu pomognete da to prevaziđe.

Na primer, ako je u pitanju razvod, dete se možda plaši da će izgubiti kontakt sa jednim od roditelja, pa u tom slučaju može da pomogne da mu date više informacije i razuverite ga, kako bi odagnalo strah.

Pored razgovora, psiholog kaže da i vežbanje fininih motoričkih veština može da pomogn u borbi sa izraženom anksioznošću. Tako, na primer, mališanu može da prija da pravi nešto od plastelina.

3. Nezadovoljstvo sobom

Dete može da iskaže agresivnost prema drugima i onda kada je nezadovoljno sobom ili ljuto na sebe. Na primer, okidač može da bude neka loša ocena, problemi u komunikaciji sa drugarima...

Takođe, ponekad može da se desi i da dete preuzima na sebe odgovornost za stvari na koje ne može da utiče – recimo, smatra da je ono krivo što se mama i tata razvode, pa je zato ljuto na sebe.

Šta pomaže: Ako prepoznate da je ovo uzrok agresivnosti vašeg deteta, najvažnije što treba da uradite je da mu budete podrška, a ne da ga kažnjavate, smatra psiholog. Teško je, međutim, saznati šta tačno muči dete, posebno kada su u pitanju tinejdžeri koji se ne poveravaju mami i tati tako lako.

Ipak, pokušajte da postavljate pitanja poput "da li je sve u redu u školi", a možete da ga pitate i šta mu se svidelo u školi, šta nije, šta ga je učinilo srećnimili tužnim. Izgradnja odnosa punog poverenja sa detetom je ključna kako mališan ne bi oklevao da sa vama podeli svoje brige i poteškoće.

Kada su u pitanju mlađa deca, možete zajedno da smišljate bajku, a u odnosu na to ko je glavni lik koji dete odabere, ko su "zloće" u toj priči i šta one rade, možda ćete moći bolje da razumete i šta brine mališana u stvarnosti.

4. Refleksija roditelja

Jako je važno da i roditelji umeju da iskažu svoj bes na prihvatljiv način jer mališani imitiraju ponašanje mame i tate. Ponekad, zato, da bi se radilo na agresivnosti kod deteta, roditelji moraju da porade prvo na sebi. U tom smislu, ako se u porodici konflikti rešavaju agresivnošću, dete će usvojiti takav oblik ponašanja.

Šta pomaže: Ako je to slučaj, važno je da razmotrite interakciju u porodici i razmislite šta i kako može da se promeni. Samo na taj način ćete kasnije i dete moći da naučite da ne bude agresivno jer roditelji najviše oblikuju ponašanje svojih naslednika.

Psiholog Vikljaeva kaže da je važno da roditelji dele svoja iskustva sa jakim emocijama, da objasne detetu da u takvim situacijama nije neuobičajeno da želiš da vičeš ili uvrediš nekoga. Zatim, navedite detetu primer kada ste se našli u takvoj situaciji – na primer, kada ste imali neki problem sa kolegom na poslu – i šta ste uradili, šta ste naučili iz te situacije, ali i kako bi verbalna ili fizička agresija mogla da utiče na vaš odnos sa kolegom u budućnosti. Na taj način će dete na primeru moći da vidi zašto je bolje da se lične granice brane na prihvatljiv način, a ne agresivnim ponašanjem.

Ipak, ovakav razgovor neće moći da shvate mala deca, pa psiholog kaže da je njima bolje pokazati kako nekoliko trenutaka udaranja u jastuk ili okretanje fizičkoj aktivnosti – sportu, plesu - mogu da pomognu kada naiđe potreba da iskažu agresiju.

BONUS VIDEO: