Pasulj ili kinoa? Pedijatar dr Biljana Uzelac otkriva u čemu roditelji najčešće greše u vezi sa ishranom dece

Specijalista pedijatrije i integrativne medicine dr Biljana Uzelac već skoro deset godina živi i radi u Americi, gde sa uspehom leči decu i mlade. Od pre dve godine je i vlasnica privatne klinike simboličnog naziva - "Green Peditriatics" (zelena pedijatrija), gde, kako kaže, pokušava da u lečenju dece koristi najčistije "zelene" proizvode, kako bi što više smanjila unos hemikalija i lekova, i decu iz hronično bolesnih stanja dovela u potpuno zdravo stanje koje je zatim potrebno samo održavati.

U čemu roditelji najčešće greše u vezi sa ishranom dece?

- Najčešća greška je, pogotovu kod nas majki koje se stalno trudimo da nam deca jedu, što ih teramo da bar samo "nešto stave u usta", ne obazirući se koliko je to zdravo. E to - da makar nešto pojedu - je klasična greška kod probirljive dece koja neće da jedu povrće, ribu itd. Pokušavam da objasnim roditeljima da to što su pojeli neku namirnicu sa "praznim kalorijama" od kojih neće ni napredovati ni dobiti išta što im je potrebno za zdravlje, nije rešenje i da će onda takve loše namirnice samo zasititi dete, te ono više neće unositi namirnice koje su bu zaista potrebne. Organizam tada postaje hronično neuhranjen, bez obzira koliko je dete teško.

Previše viđam takvih slučajeva, kada deca jedu ili samo mleko i mlečne prozivode te neće ništa drugo da stave u usta (a mleko je izuzetno inflamatorno, kao i gluten i to su prve dve namirnice kojih pokušavam da se rešim u ishrani dece sa raznim problemima), ili jedu grickalice, ili samo pet stvari na meniju (kobasica, krompir, prženo meso...) i to je sve. 

Zbog čega je pravi odabir namirnica i njihovo pravilno kombinovanje od velikog značaja za razvoj i zdravlje dece?

- Važno je zbog toga da ne bismo dovodili organizam u hronično inflamatorno (upalno) stanje, kada gubi svoj balans (homeostazu) i bude sklono bolestima. Bolesti mogu biti razne, od hroničnih upala ušiju, sinusitisa, astme do gastritisa, problema sa varenjem, poremećaja crevne flore, "leaky gut" (povećane permeabilnosti creva) koje dalje mogu izazivati probleme sa razvojem, fokusom, govorom, ponašanjem itd. Stoga je važno dobiti dovoljno masti, proteina i minerala pogotovo onih u tragovima koji nisu dostupni u brzoj hrani. 

Foto: Privatna arhiva

Koje namirnice bi trebalo da biramo? Da li su zdravije naše "stare" namirnice, poput pasulja i slanine, ili bi u dečiju ishranu trebalo uvesti danas "popularne" namirinice poput kinoe, čie i algi?

- Ja sam za neki "miks" ili "fusion" starih namirnica kao i novih koje nismo koristili ranije. 

Uvek sam govorila da nema ništa bolje od našeg pasulja. Ali ni hrana više nije što je bila. Kvalitet vazduha i zemljišta, pesticidi- veoma utiču na to da povrće, voće, žitarice pogotovo, kao i meso i mleko nisu onakvog kvaliteta kakvog su bili kada su se naše dede i babe hranile. Stoga ubacujem u ishranu i neke drevne inkanske namirnice, poput kinoe, pune proteina, bez glutena, kao i superhranu (acerolu, kamu kamu, alge, spirulinu, itd) koje mogu dodatno da doprinesu kvalitetu obroka i dodaju minerale, omega 3 masne kiseline i proteine kojih nema, ili u dovoljnoj količini ili po kvalitetu, u običnoj ishrani.

Važno je uspostaviti balans, a ishranu određuje i samo stanje pacijenta.

Da li i na koji način ishranom možemo da poboljšamo stanje dece koja imaju autizam ili ADHD?

- Apsolutno. Deca koja imaju ADHD, autizam, kao i deca sa ostalim problemima: tikovi, anksioznost, autoimuni poremećaji PANS i Pandas sindrom (autiomuni poremećaj mozga kada deca odjednom počinju da imaju neosnovane strahove, ne žele da se odvajaju od roditelja, postanu opsesivni i kompulzivni) - imaju zajednički problem - inflamaciju digestivnog sistema (gde se većina neurotransmitera nalaze koji kontrolišu rad mozga i ponašanje) i inflamaciju centralnog nervnog sistema. Stoga, antiinflamatornom dijetom (bez šećera, procesovanje hrane, glutena i mlečnih prozivoda) može se dosta pomoći ovim pacijentima.

Jedan od većih roditeljskih problema je i priprema užine. Možete li nam dati nekoliko predloga za zdrave školske obroke, šta bi oni trebalo da sadrže?

- Da bih dala savet kakva užina treba da se spakuje, volela bih prvo da znam šta je dete jelo za ručak ili šta obično jede za ručak, da bi kroz užinu dobilo ono što nije možda tim putem dobilo. Ako je ručak dobar i kvalitetan (proteini, voće, povrće) užina može biti samo povrće, humus, voće, koštunjavo voće ili neki zdravi dezert (u knjizi imamo sve recepte koji su stvarno toliko brzi i laki da svako može za čas posla da ih pripremi, zaledi i koristi po nedelju dve dana). Nisam nikako za peciva, kifle i ostale brze užine sa glutenom jer su to sve apsolutno prazne kalorije koje pri tom još i mogu izazvati upalni proces u organizmu.

Kako roditelji koji rade i nemaju puno vremena mogu da obezbede svojim mališanima zdrave obroke?

- Sve se može organizovati, samo je potrebna volja. Ja sam svakog radnog dana na klinici, a vikendima često letim po Americi jer držim predavanja. Ipak, stižem da napravim detetu svež ručak za školu, kako ne bi jeo obrok koji mu je tamo ponuđen a koji se sastoji isključivo od brze hrane. 

Zajedno sa slovenačkom nutricionistkinjom Ninom Kokalj, nedavno sam objavila prvi kuvar zdrave hrane prilagođen modernim roditeljima, koji nemaju dovoljno vremena za kuvanje. Knjiga "Green Lunch Box", pored recepata sadrži i savete kako da se najbreže organizujete u pripremi, šta pripremiti dan dva ranije i kako čuvati hranu. Takođe, objasnile smo i zašto su te namirnice dobre i koju svrhu imaju za zdravlje. 

Možete li nam više reći o knjizi "Green Lunch Box". Kako je ona nastala i šta roditelji još mogu naći u njoj?

- Knjiga je nastala tako što sam godinama svakodnevno na svojoj klinici obučavala roditelje šta da daju deci i kako da promene ishranu celokupne porodice. S obzirom da je sve više i više ljudi dolazilo sa istim pitanjima i problemima jer se pročulo da su oni koji su promenili ishranu stvarno počeli da budu mnogo bolje, ja više nisam uspevala da postignem da svakog učim od početka, te sam prvo počela sa kulinarskim radionicama a nakon toga, zajedno sa nutricionistkinjom Ninom Kokalj, poslednje dve godine pisala ovu knjigu koja se najzad našla u prodaji u Americi a uskoro će i kod nas u Srbiji.

U njoj se nalazi oko 80 recepata i to za zdrave smutije (kao alternativa za užine i doručak ) kao i recepti za ručak (glavna jela), dodatke (zdrave grickalice) i dezerte bez šećera i glutena. Ceo kuvar je bezglutenski i prilagođen je i za vegane i vegetarijance (date su opcije zamene ako je neko na ovoj ishrani).

Dr Biljana Uzelac - biografija

Dr Biljana Uzelac je specijalista pedijatrije u Čikagu a pored toga specijalizovala je i integrativnu medicinu. Takođe radi kao profesor u internacionalnoj školi za kliničku homeopatiju gde drži predavanja i obučava u ovom polju doktore specijaliste. Vlasnik je privatne klinike za decu i odrasle "Green Pediatrics and Family Care" u kojoj praktikuje integrativni način lečenja: kombinacija zapadne medicine, akupunkture, energetske medicine, kineske medicine, homeopatije i nutricionizma. Ovaj holistički pristup lečenju gde se pacijent u celini pregleda: fizički, psihički, energetski i emotivno, doneo joj je dosta uspeha u lečenju kompleksnih pacijenata koji pate od hroničnih bolesti- alergija, astme, digestivnih problema, anksioznosti, autoimunih bolesti. Takođe, veliki deo prakse posvećen je lečenju dece sa autizmom, ADHD (problemima fokusa) i PANS/PANDAS sindroma (autoimunog poremećaja koji izaziva emotivne tantrume, tikove, opsesivno kompulzivno ponašanje kao i neosnovane strahove).

Od svega, doktorka najviše posvećuje pažnju zdravoj ishrani, antiinflamatornoj dijeti, te je nakon tri godine pisanja, zajedno sa slovenačkom nutricionistkinjom Ninom Kokalj, nedavno objavila prvi kuvar zdrave hrane prilagođen modernim roditeljima, koji nemaju dovoljno vremena za kuvanje. 

Pogledajte i video...

Dr Biljana Uzelac: 5 saveta za pravilnu ishranu mališana