KAKO TRUDNOĆA I POROĐAJ MENJAJU MOZAK ŽENE? Majkama se povećava siva masa, osetljivost ali i zaboravnost

Brojne studije na drugim sisarima ukazuju na značajne promene u mozgu tokom ranjivog perioda početka majčinstva. Ali to istraživanje nije sprovedeno kod ljudskih majki sve do nedavno.

Naš mozak je napravljen od milijardi nervnih ćelija. Prostori između ovih ćelija nazivaju se sinapse. Aktiviranje neurotransmitera — hemikalija koje olakšavaju preskakanje nervnih impulsa iz jedne sinapse u drugu čini osnovu na kojoj funkcioniše naš mozak.

Neuroplastičnost je sposobnost mozga da formira i reorganizuje ove sinaptičke veze tokom našeg života. Kada smo mladi, naš mozak ima najveću plastičnost; u stanju je da primi brdo informacija i da se u skladu s tim promeni.

Ove promene se nastavljaju kako starimo dok primamo nove informacije i iskustva, ali neuroplastičnost je posebno važna u pubertetu, jer povećani hormoni izazivaju strukturne promene u našem mozgu. Zatim, u trudnoći i posle porođaja, dolazi do još više strukturnih promena. Što ima smisla, s obzirom na porast hormona koji dobijamo iz placente.

Ove strukturne promene mogu takođe biti povezane sa sinaptičkim orezivanjem. Sinaptičko orezivanje je proces u kome mozak u suštini prekida funkciju različitim delovima mozga koji mu više nisu potrebni, tako da može da se specijalizuje u oblastima koje su važnije. Ovaj proces olakšava nove veze, pomažući nam da se fokusiramo na nove veštine. Kao, na primer, učenje da se brinemo o bebi.

Dok se neuroplastičnost i sinaptičko orezivanje mogu desiti u celom mozgu, istraživači su primetili nekoliko ključnih oblasti u kojima se čini da se stvari menjaju malo više nego što se očekivalo. A ove oblasti imaju ogromne implikacije na to kako se menjamo tokom trudnoće i postpartalnom periodu.

Amigdale

Amigdala je skup neurona u obliku badema u donjem centru mozga. Pomaže u procesu pamćenja i pokreće primarne emocionalne reakcije poput straha i agresije. U trudnoći i posle porođaja, istraživači su otkrili klinički značajan rast u ovoj oblasti mozga. Većina rasta u amigdali je hormonski ispunjena. Ovaj region mozga je veoma podložan oksitocinu, koji raste tokom trudnoće i posle porođaja.

Iz evolucione perspektive, oksitocin nam pomaže da se povežemo sa našim potomcima. A rast u ovoj oblasti mozga – izazvan tim povećanjem oksitocina – pomaže nam da produbimo tu vezu. To nas čini preosetljivim na potrebe naše bebe i stvara pozitivnu povratnu spregu koja kontinuirano motiviše naše ponašanje.

Na primer, kada čujete svoje dete kako guguče, vaš mozak oslobađa oksitocin. Ovo dovodi do toga da idete do svog deteta, osmehujete se i gugučete, efikasno se povezujete sa njim. Ovo oslobađa više oksitocina, što dovodi do toga da želite da uradite isto kada se ponovi. Rast amigdale čini vas još osetljivijim na ovaj proces, uzrokujući više vezivanja i pažnje prema vašoj bebi.

Prefrontalni korteks

Prefrontalni korteks je moždana materija iza čela i duž vrha glave. To je najveći deo našeg mozga, prvenstveno odgovoran za izvršno funkcionisanje — sve mentalne procese koji nam pomažu da planiramo, fokusiramo pažnju i žongliramo više zadataka odjednom.

Kod žena nakon porođaja, istraživači su otkrili povećanje zapremine sive materije. Naši prefrontalni korteksi su u suštini postali veći! Ovo sugeriše da se naš mozak prilagođava majčinstvu na potpuno drugačiji način. Umesto da se fokusiramo na vezivanje i pažnju, rast prefrontalnog korteksa služi da nam pomogne da upravljamo svim zahtevnim zadacima brige o novorođenčetu.

Na primer, pre bebe, verovatno niste zamišljali da umiriujete bebu koja vrišti dok zagrevate flašicu i razgovarate sa svojim mališanom i to sa sasvim malo sna. Ali, zahvaljujući rastu u prefrontalnom korteksu, postali ste pravi superheroj.

Hipokampus

Da li ste ikada osetili "mamin mozak"? To je ta kombinacija zaboravnog, maglovitog i rasejanog mozga koju često imamo kao mama. Jedno istraživanje je pokazalo da čak 80% ovo doživi u nekom trenutku.

Iako mamin mozak može biti uzrokovan kratkoročnim faktorima kao što su fluktuirajući hormoni, nedostatak sna i povišen stres, to takođe može biti uzrokovano strukturnim promenama u našem mozgu.

Hipokampus je složena struktura mozga smeštena duboko u srednjem mozgu. Ona igra ogromnu ulogu u stvarima kao što su učenje i pamćenje. I tokom trudnoće i ranog postporođajnog perioda, smanjuje se. Istraživanja pokazuju da ovo uzrokuje specifične probleme sa verbalnim prisećanjem i radnom memorijom.

Reči na vrhu vašeg jezika? Ne sećate se zašto ste ušli u sobu? Stalno zovete svoju decu pogrešnim imenima? Sve je to hipokampus.

Šta je sledeće?

Istraživači nisu sasvim sigurni koliko dugo ove promene traju. Jedna studija je otkrila strukturne promene dve godine nakon rođenja. Studije na drugim sisarima ukazuju na to da naš mozak može ostati takav zauvek izmenjen, što daje frazu: „Jednom majka, zauvek majka“.

Istraživači takođe nisu sigurni u uticaj ovih strukturnih promena u mozgu na probleme mentalnog zdravlja kao što su postporođajna depresija ili anksioznost. Ali ono što znamo je da je ovo veoma ranjivo vreme za naš mozak. Možda i najosetljivije.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO