KAO DA SAM U ZATVORU, GDE NIKO NE DOLAZI U POSETU: Ispovest mame koja ostaje sa bebom kod kuće

"Čitala sam pisma samohranih majki koje odgajaju decu bez očeva i ne kažem da mi je gore. Moja ćerka ima oca. Ne želim da učestvujem ni u kakvom takmičenju, kome je teže ali moram da se oslobodim ovog bola koji više ne mogu da podnosim ćutke.

Kada je reč o samoj trudnoći, porođaju i brizi o novorođenčetu, mogu sa sigurnošću da kažem: dobro sam se pripremila. Ali ono što se desilo sa mojom vezom - nisam ni sanjala.

Žene sve češće govore o tome kako im rođenje bebe okreće život naglavačke. Ali ovo ne znače uvek nešto negativno. Ja radim sve vreme. Umorna sam, nikad u životu nisam izgledala tako loše kao sada. Zapuštena sam, ali nemam vremena da se brinem o sebi. Obično, kada beba zaspi, ne znam da li da iskoristim ovo vreme da konačno okačim veš, izvadim posuđe iz mašine za pranje sudova, istuširam se i na kraju operem kosu, ili možda usisavam. Obično uspem da uradim samo jednu od ovih stvari i dok ona sledeći put odspava lista će još više narasti. To što ponekad nemam vremena da sednem nije najgora stvar. Praznina oko mene je najgora .

Moj muž odlazi na posao u 7, ponekad i malo ranije. Kasija se u poslednje vreme često budi noću, pa zaspim tek u 5 ujutru, a kad ona zaspi, ne mogu da zatvorim oči. Kad se uveče muž vrati, iscrpljena sam. Sada, kada Kasijini zubi rastu, to je posebno teško vreme. Ponekad još imam snage da ga saslušam kada mi priča šta se desilo na poslu, ali zapravo nemam šta da kažem.

Osećam se kao da sam u zatvoru koji je predaleko da bi me bilo ko posetio. Ponekad sama ne želim da primam posetioce. Zove neka drugarica i odjednom kaže da će doći, ali kako da ja prihvatim poziv, kad imam sav ovaj nered, nisam stigala ni da se operem, ni da se obučem. Ona će ući ovde u lepo ispeglanoj, čistoj haljini, a ja ću je dočekati sa helankama i razvučenom, umrljanom tunikom. Ne verujem da će mi zbog nje biti bolje.

Možda nešto nije u redu sa mnom? Da, i ja ponekad vidim sve one majke koje izgledaju kao manekenke mesec dana nakon trudnoće. Imaju prelepu šminku, stilizovanu kosu i osmehe na licima. Dakle, možda je u redu da ne idete tako daleko? Nekako se pomiriti. Ne sećam se više kako je moj osmeh izgledao. Nedostaje mi taj osećaj pre majčinstva. Ponekad se pitam da li će se to vratiti...

Takođe se pitam da li ću dobiti svoj brak nazad. Sjaj u očima mog muža kada sam mu pričala o svojim postignućima na poslu. Vatra u mojim očima kada sam se spremala da izađemo zajedno. Bio je to neki drugi svet. Ponekad ne mogu da verujem da je zaista postojao.

Sada svuda idem sama, ali ovi odlasci su obično kratka šetnja i kupovina. Ostajem kod kuće po ceo dan i jedem sama. Ponekad, kada sam jako umorna, a Kasija zaspi usred dana, odustanem od svega i pogledam film – obično u delovima, jer njeno dremanje nikad ne traje 2 sata. Ali i film gledam sama. Naravno, ima još vikenda kada je moj muž većinu vremena kod kuće i situacija bi se mogla preokrenuti, ali osećam da se u meni već nešto slomilo. Zatvorila sam se u neki unutrašnji zatvor i čak i kada vidim ljude kako prolaze, ne mogu da viknem i tražim pomoć koja mi toliko treba.”

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO