KOLIKO SE BEBE PLAŠE, MAZE ILI PAMTE OD PRVIH DANA: Mentalni razvoj deteta počinje još u porodilištu

Vanredni profesor Brigid Džorda , član nacionalnog odbora Australijskog udruženja za mentalno zdravlje odojčadi, objašnjava šta se podrazumeva pod mentalnim zdravljem beba i koliko je važno brinuti o njemu. Prema Brigid, bebe se emocionalno razvijaju na način koji im omogućava da imaju dobre odnose sa roditeljima, društvene interakcije, sposobnost da izraze svoje potrebe i želje.

Bebe se snalaze od prvih dana

Dolazak na svet je dovoljno težak za bebe, tako da za one koji se suočavaju sa intenzivnom negom u bolnici ili medicinskim stanjima koja zahtevaju veliku operaciju, može biti još izazovnije.

„Bebe koje su smeštene na neonatalnu intenzivnu negu su obično tamo zato što su na neki način nedovoljno razvijene ili imaju veoma ozbiljne zdravstvene probleme, tako da ove bebe uče ono što bebe obično moraju da nauče ali i da se nose sa telom koje može biti nepouzdano ili u bolu.”

Brigid takođe napominje da medicinske procedure mogu biti zastrašujuće ili nepredvidive, tako da bebe mogu biti u stanju opreza i uzbune. Osim toga, roditelji su takođe uplašeni, ostavljajući im manje emocionalne snage da pomognu svojoj bebi.

„Beba ima dvostruke probleme“, kaže Brigid. „One imaju zastrašujuće uticaje iz bolničkog okruženja i imaju roditelje koji su uplašeni i ne snalaze se u onome što bi inače mogli da opušteno i sa puno ljubavi ponude bebi."

Međutim, postoji mnogo toga što možete učiniti da održite normalan proces upoznavanja.

„Vredi zapamtiti da bebe prepoznaju glas svoje majke i oca… prepoznaju miris svojih roditelja“, kaže Brigid. „Zato je zaista važno biti prisutan, dodirivati ih što više možete, razgovarati sa bebom, puštati neku nežnu muziku, dati bebi do znanja da ste vi tu pored njih.

Brigid takođe veruje da će im možda trebati malo više pažnje.

„Bebe su nekad morale da se nose sa operacijom i posledicama boravka u bolnici“, kaže ona. „Nije ni čudo što im treba malo duže da se snađu kroz čitav ciklus hranjenja, spavanja i budnosti, igre i osećaja samouverenosti da mogu da nešto urade malo više same, sa malo manje očekivanja od mame i tate.”

Šta je sa kontrolisanjem plakanja

Ovo je nezgodna oblast iz perspektive zdravlja bebe. „Za mnoge roditelje to nije u redu i nije mi prijatno da dajem uputstva roditeljima da rade stvari koje se intuitivno ne čine ispravnim za roditelje. Brigid takođe veruje da ostavljanjei bebu da plače sve duže vreme, uči bebu da će roditelji doći ako plačeš duže.

„Više bismo voleli da savetujemo načine da pomognemo bebama da spavaju koji su zasnovani na tome da se beba oseća dovoljno bezbedno da sama može da zaspi, a beba ima samopouzdanje da to uradi“, kaže ona.

Spavanje je razdvojenost, kaže Brigid, tako da beba mora da bude sigurna da će stvari biti iste kada se probudi.

„Ako je u porodici mnogo stresa, posebno ako postoji nešto poput nasilja u porodici ili velikog sukoba između roditelja, onda ne možete očekivati da beba zaspi."

Koliko vezanosti je previše?

Roditelji treba da budu emocionalno i fizički dostupni deci, kako bi znali da se mogu vratiti i napuniti pažnjom i ljubavljuu kad god im zatreba.

„Radi se o tome da su roditelji na raspolaganju da daju detetu onoliko koliko detetu treba“, kaže ona. „Roditelji koji imaju fiksne stavove o svemu znaju: 'Moram da nosim svoje dete sve vreme' ili, 'Moram da dojim do pete godine' - to je neka vrsta volje roditelja, a ne bebe."

Brigid kaže da je znak dobre zdrave privrženosti kada su bebe slobodne da istražuju svoju okolinu gde nema opasnosti, osećaju se srećno i napreduju.

„Mama ne bi trebalo da ih gaji previše čvrsto vezane“, kaže ona. „Najbolja pozicija je 'Ovde sam i dostupna sam ti ali te ne gušim, niti te guram od sebe'.”

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO