Razvoj čula vida traje dugo, ali je već u prvoj godini moguće utvrditi da li beba ima urođeno oboljenje kao što je strabizam ili retinopatija.

Novorođena beba obično drži zatvorene oči i samo povremeno ih otvara, ali ne razume ono što vidi i pogled joj "pluta", pošto još nije u stanju da ga fiksira. Nakon mesec dana će biti sposobna da na kratko fiksira vaš lik. Tek posle trećeg meseca, beba počinje da gleda binokularno (sa oba oka istovremeno). Razvoj čula vida traje do desete, dvanaeste godine, ali je najintenzivniji između druge i četvrte.

Kada je potrebno obaviti prvi oftalmološki pregled?

Idealno bi bilo da se prvi očni pregled obavi još u porodilištu. U svakom slučaju, potreban je bar jedan pregled u prvoj godini života, a kod rizične dece i češće. Ako vaša beba ni u drugom mesecu ne prati kretanje izvora svetlosti i ne fiksira pogled, ili naginje glavu stalno na jednu stranu a vežbe vratnih mišića ne pomažu, obratite se lekaru! Nije dobro da dete prvi put ode na očni pregled pred upis u školu.

Koje su najčešće urođene anomalije oka?

To su: urođena katarakta (zamućenje očnog sočiva), glaukom (povećan očni pritisak), anomalije očne jabučice i kapaka, i suženje suzno-nosnog kanala.

Da li beba koja ima začepljenje suznog kanala mora da se operiše?

Kod nekih novorođenih beba, oko trećeg dana života se pojavljuje obilan gnojni sekret u jednom ili oba oka, kao posledica suženja ili potpunog začepljenja suzno-nosnih kanala. Ovi uzani kanalići služe da sprovode suze iz unutrašnjeg ugla oka u nos. Ukoliko to nije moguće, nastaje zastoj suza i neminovna bakterijska infekcija. Po saniranju infekcije, potrebno je obaviti oftalmološki pregled. Pritiskom na kanal - dobija se gnoj, ali ovim manevrom nekad može i da se kanal "produva". Roditeljima se pokazuju vežbe za masažu kanala, koji će na taj način da se proširi. Ukoliko je začepljenje potpuno, potrebno je sondiranje, koje se obavlja tupom iglom u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Intervencija je veoma uspešna i rešava dete upornih infekcija oka.

Šta je retinopatija?

Retinopatija nedonoščeta je poremećaj razvoja krvnih sudova mrežnjače oka, koji dovodi do oštećenja, pa i gubitka vida. Uzroci ove bolesti su brojni, a najvažnija su dva: nezrelost i prekomerna terapijska primena kiseonika. Osnovni simptom je progresivan gubitak vida. Bolest ima pet stadijuma. Prva tri su reverzibilna, što znači da je moguć spontani oporavak, a rano primenjenom terapijom - promene na krvnim sudovima mrežnjače mogu da se donekle zaustave. Zato je obavezan oftalmološki pregled od strane iskusnog stručnjaka za svu novorođenčad čija je gestacijska zrelost manja od 33 nedelje, a telesna masa manja od dva kilograma, kao i za onu koja je pretrpela asfiksiju bilo kog uzroka. Ovaj pregled treba obaviti u drugom mesecu života.


U lečenju retinopatije se primenjuje metoda krioterapija, koja se sprovodi u malom broju centara, a daje dobre rezultate ako se obavi na vreme, i ako bolest nije uznapredovala dalje od trećeg stadijuma.PageBreak

Može li beba da bude razroka?

Male bebe nemaju razvijen binokularan vid, pa im često oči "šetaju", ali posle trećeg meseca ova pojava polako prestaje. Ako oko "šeta" posle uzrasta od šest meseci, javite se dečjem oftalmologu! Treba razlikovati pravu razrokost od lažne. Naime, kod beba koje imaju izražene nabore kože u unutrašnjim uglovima očiju, stiče se utisak konvergentnog strabizma - koji, u stvari, ne postoji. Patološka razrokost može da postoji od rođenja. Ona nije retka kod nedonoščadi, cerebralne paralize, nekih urođenih anomalija i sindroma, tumora mozga i dece sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Ali, ipak, u najvećem broju slučajeva uzrok ostaje nepoznat.

Strabizam je anomalija položaja očiju, pri čemu one gledaju u različitim pravcima. Pošto prima dve različite vidne slike, mozak ignoriše sliku sa oka koje je skrenulo, što rezultira slabijim razvojem vida na tom oku. Jasno je, stoga, da je razrokost često praćena slabovidošću. Dve najčešće vrste strabizma su: konvergentni (skretanje oka ka unutra) i divergentni (skretanje oka prema spolja). Konvergentni može da postoji još od rođenja. Skretanje može da se javi samo na jednom oku - koje je tada i slabovido, ili naizmenično na oba oka - u tom slučaju im je vid približno isti. Ono može da bude prisutno stalno ili samo povremeno.

Kako se leči razrokost?

Razrokost može da se leči uz pomoć naočara, zatvaranjem zdravog oka (okluzija), vežbama i, ukoliko prethodne metode zakažu - hirurškom intervencijom. Posle operacije, dete će možda i dalje morati da nosi naočare.

Kako sami da bebi pregledate oči?

Obratite pažnju na izgled očiju i očnih kapaka, promenu boje i oblika zenice (bela zenica, „mačije oko“), kao i reakciju na svetlost. Zaklonite jedno, pa drugo oko, posmatrajući da li, pritom, ono drugo reaguje na svetlost. Normalno, kada jedno oko poklopite - obe zenice se šire, što ćete primetiti na otkrivenom oku. Ako biste u oči uperili svetlo (što treba izbegavati) - zenice bi se skupile. Proverite da li postoje nepravilnosti u pokretima očiju (razrokost, nevoljni pokreti). Shodno uzrastu odojčeta, ispitajte da li prati pogledom izvor svetlosti ili pokazani predmet. Trudite se da na vreme otkrijete znake infekcije (crvenilo, otok kapaka, krmeljanje). Ako dete ima crveno oko, koje jako suzi, i pritom plače, prevrnite mu kapak, ne biste li našli skriveno strano telo.

Kod kojih beba je veliki rizik za nastanak očnih problema?

To su bebe kod kojih poremećaji čula vida mogu da se otkriju u prvim mesecima života:

  • prevremeno rođene bebe, naročito one jako nezrele, koje su primale kiseonik 
  • bebe koje su imale asfiksiju (nedostatak kiseonika u mozgu) pre, u toku ili nakon porođaja
  • bebe koje su bile zahvaćene nekom infekcijom majke u prvom tromesečju trudnoće 
  • bebe koje su u novorođenačkom periodu prebolele infekciju mozga ili njegovih ovojnica
  • bebe sa urođenim anomalijama oka i/ili centralnog nervnog sistema
  • bebe čiji bliski srodnici imaju urođenu slabovidost

Prim. dr Maja Skender, pedijatar