Koliko godine oca utiču na VTO i zdravlje beba? O čemu se nerado priča i na klinikama za lečenje neplodnosti

Koliko često se muškarcima kaže da „obrate više pažnje“ na svoje biološke satove? Klinike za neplodnost nisu obeshrabrene starijim muškarcima koji žele da budu očevi dok neke zemlje ograničavaju starije žene koje žele da budu majke.

U mnogim zemljama raste natalitet među starijim očevima. U Americi, na primer, 1980. godine oko 43 bebe rođene su svake godine na svakih 1000 muškaraca starosti između 35-39 godina; do 2015. ovo je skočilo na oko 69 beba.

Starost utiče na samu spe**u. Veliki sistematski pregled objavljen 2015. godine, sagledavajući 90 odvojenih studija koje su uključivale 93.839 ispitanika, otkrio je da starost muškarca negativno utiče na mere kvaliteta spe**e – način na koji spe**a izgleda, koliko dobro se kreće i koliko je oštećena.

Fizički atributi sper**e mogu biti važni kada je u pitanju začeće deteta. Istraživanja sugerišu da su stope začeća kod starijih muškaraca niže nego kod mlađih. U studiji na 2.112 britanskih parova, muškarcima starijim od 45 godina bilo je skoro pet puta veća verovatnoća da će trebati više od godinu dana da dobiju dete u poređenju sa muškarcima mlađim od 25 godina, a to je važilo čak i kada je partnerka bila mlada.

Ljudi pretpostavljaju da ako postoji spermatozoid koji pliva i može da prodre u jajašce, sve je u redu, ali to nije slučaj. Ishodi vantelesne oplodnje (VTO) kod starijih muškaraca takođe su lošiji. Rad u Journal of Assisted Reproduction and Genetics ispitao je nalaze iz 11 studija i 10.527 ciklusa donacije jajnih ćelija – donatorke jajnih ćelija su obično mlade – i otkrio da je povećanje muške starosti povezano sa blagim smanjenjem stope živorođenosti.

Začeća starijih muškaraca takođe imaju veće šanse da se završe pobačajem ili mrtvorođenošću. A bebe koje su rođene od starijih očeva imaju veće šanse da budu rođene prevremeno (između 32 i 37 nedelje trudnoće) ili veoma prevremeno rođene od onih koje su začeli mlađi muškarci (između 28 i 32 nedelje trudnoće).

„Ljudi pretpostavljaju da ako postoji spermatozoid koji pliva i može da prodre u jajnu ćeliju, sve je u redu“, kaže Bernard Robaire, profesor na Univerzitetu u Montrealu koji je specijalizovan za starenje muškog reproduktivnog sistema, „ali to nije slučaj .” I nije samo šira javnost ta koja se nije oglasila. Robaire kaže da je održao prezentaciju na ovu temu lekarima specijalizovanim za akušerstvo i ginekologiju. Mnogi nisu bili svesni veze između muške starosti i loših reproduktivnih rezultata.

U preglednom radu objavljenom prošle godine u Frontiers in Endocrinology, Robair i njegov kolega Piter Kan takođe su istakli brojne epidemiološke studije koje povezuju starije očinstvo sa zdravstvenim problemima njihove dece.

Stariji očevi imaju veću verovatnoću, na primer, da imaju decu sa urođenim manama kao što su rascep usne ili rupa na dijafragmi, a šanse se povećavaju sa svakom očevom godinom. Neki karcinomi takođe postaju češći. Studija registra rođenih na skoro 2 miliona dece u Danskoj otkrila je da se verovatnoća određene vrste leukemije u detinjstvu povećava za 13% na svakih pet godina starosti oca. Rizik od raka mozga i raka dojke takođe je povećan kod ljudi rođenih od starijih očeva.

Postoje i neurološki efekti. Prema jednoj studiji, pretpostavlja se da deca čiji očevi imaju više od 40 godina imaju skoro šest puta veću verovatnoću da će imati autizam od onih čiji očevi imaju manje od 30 godina. Bebe rođene od očeva starijih od 50 godina suočavaju se sa do pet puta većim rizikom od šizofrenije. Opsesivno-kompulsivni poremećaj, ADHD, bipolarni poremećaj – svi su verovatniji, pokazuju istraživanja, ako je otac stariji.

Ali kako to može biti, pitaćete se, sa sve više je starijih očeva u vestima? Zar Mik Džeger nije imao dete u 73, Robert De Niro u 79. i Al Paćinu u 83? Zar se spe**a ne pravi sveža svaka 74 dana ili tako nešto? Zar muškarcima nikad ne ponestane reproduktivnog materijla? Da, sve je tačno.

Mnogo toga čini činjenica da se žena rađa sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati; da do sredine 30-ih počnu da se kvare, i pre nego što to shvatite, ona joj ponestanu. U dobi od oko 50 godina, žena se suočava sa potpunim gašenjem svojih reproduktivnih sposobnosti. Nije tako za muškarce, koji su u stanju da imaju decu prilično često, do kraja svog života. Ali istraživanja sada pokazuju da što duže radi fabrika spe**e, veća je verovatnoća da će dolaziti do greške tokom procesa proizvodnje.

Sirovi materijal za spe**u su spermatogonijske matične ćelije u testisima. Kao deo procesa proizvodnje spe**e, ove nezrele ćelije se kontinuirano obnavljaju kroz deobu ćelija. Samo oko polovina novih ćelija će krenuti na put da postanu novi spermatozoidi, dok će druga polovina ostati da održava bazen spermatogonijskih matičnih ćelija.

Ali replikacija uključuje kopiranje celog genoma, koji ima oko 3 milijarde delova. Iako retko, ponekad se napravi greška u kopiranju. A ako se to desi, spermatozoidi koji će kasnije nastati iz te spermatogonijske matične ćelije zauvek će nositi tu mutaciju.

Problemi se gomilaju kako čovek stari. Matične ćelije dobijaju više mutacija. Epigenetske oznake se modifikuju

Što je muškarac stariji, to će se više puta replicirati njegove spermatogonijske matične ćelije. Procenjuje se da će spe**a koju proizvodi 25-godišnjak imati 350 ponavljanja, dok će spe**a 45-godišnjaka imati 750. Svaka replikacija stvara više mogućnosti za grešku. Što znači da deca starijih muškaraca verovatno imaju više genetskih mutacija nego deca rođena sa mlađim očevima.

Svi smo rođeni sa novim mutacijama – oko 60 u proseku. Ali ljudi rođeni od starijih očeva imaju ih više. U stvari, istraživači koji su sekvencirali čitave genome ili čitave egzome (specifične delove genoma) trija majka-otac-dete otkrili su da se broj novih mutacija kod dece stalno povećava sa starošću oca – oko jedne do dve dodatne mutacije svake godine.

A pošto možemo da zaključimo koji hromozom potiče od kog roditelja, znamo da oko 80% ovih „novih ” mutacija potiče od oca, bilo mlađeg ili starijeg.

Dobra vest je da je većina stečenih mutacija bezopasna. „Ogromna većina ovih mutacija neće imati efekta, jer će se pojaviti u delu genoma koji nije kodiran“, kaže En Gorili, profesor ljudske genetike na Univerzitetu u Oksfordu. Ali neki će imati efekte, kaže ona, i iako su retki, oni značajno doprinose genetskim bolestima. Oni utiču na otprilike jednu od svakih 300 živorođenih beba, napomenula je u preglednom radu sa svojom koleginicom Ketrin Vud, u Fertilitetu i sterilitetu pre dve godine.

BONUS VIDEO