Dobar dan svima! Zovem se Violeta. Pokušaću da sve što imam da kažem napišem u jednom pismu. A ko zna, možda ostane nešto i za drugo.

Prvo iskustvo

Ćerku sam rodila sa punih 26 godina. Neki bi rekli da je to kasno, ali mi nismo hteli decu u vreme kad novac nije vredeo ništa. U trudnoći nisam imala nikakvih problema, čak ni mučnine. Porodila sam se pet dana nakon termina. Nisam imala preterano jake bolove, ali mislim da je tu bitno koliki je prag tolerancije bola.

U trudnoći sam razmišljala o dve stvari: da sa bebom bude sve u redu i kako to izgleda kad dobiješ bolove. Svi su govorili "ZNAĆEŠ". Možda ih je bilo sramota da kažu jer u početku to nisu bili bolovi. Imala sam osećaj da mi se ide u WC, a nisam mogla. Ništa nije htelo napolje. Vodenjak mi nije pukao sam, već su ga probušili na stolu.

U 10:20 su me stavili na sto, u 11.00 sam se porodila. Bez vike, vrištanja i galame. Za vreme trudnoće naučila sam tehnike disanja i to je jedino što se čulo. Secnuli su me, ali ni to ni šivenje nisam osetila. Tek kad se sve ohladilo počelo je da smeta.

Drugo iskustvo

Sina sam rodila sa punih 35 godina. On je bio neplaniran, ali ništa manje željen. U 12. nedelji sam prokrvarila, krivicom muža i mene. Imali smo odnose, i bez obzira koliko smo bili pažljivi, posle sat vremena ja sam prokrvarila. Posle tri dana izašla sam iz bolnice, krvarenje se smirilo, ali je ostao mali hematom. Naravno, injekcije sam kupila sama jer u bolnici nije bilo skoro ničega. Posle toga morala sam da mirujem. Ne da ležim non-stop, ali ni da budem puno na nogama. To mi je teško palo. Izgubila sam kondiciju. Jedan običan ručak mi je teško padao. Bolela su me leđa od ležanja.

Radila sam AMNIOCENTEZU. Ne toliko zbog doktora, već sam ja želela da budem sigurna da je sve u redu. Kažu da se najviše poremećaja dešava kod trudnica na granici 35-e, zato što doktori amniocentezu preporučuju tek posle 35 godina. I tu postoje mogući problemi. Postupak može da izazove pobačaj. Posle toga mora da se leži i odmara 24 sata, a doktori daju odmah i neke lekove za smirenje. Sam postupak nije bio previše bolan, više neprijatan.

Sin je tokom cele trudnoće bio u karličnom ili poprečnom položaju, tako da sam imala vremena da prihvatim činjenicu da ću morati na carski rez. Počela sam da se otvaram četiri dana pre termina, ali zbog stalnih bolova (usled ležanja) nisam primetila nikakvu promenu. Napravili su mi uspravni rez. Kod normalnog položaja bebe radi se poprečni rez. Nisam imala nikakvih komplikacija posle carskog, ali u ono vreme sam priželjkivala da sam se porodila prirodnim putem. MNOGO je brži oporavak, a kad nemate neku veću pomoć u kući, nije lako.

Ovde ću završiti pismo. U drugom ću opisati iskustvo posle, sa bebom.

Savet budućim majkama

Saslušajte svakog, ali ne uzimajte "zdravo za gotovo". Svako je osoba za sebe i svačije telo različito reaguje. Ako se nekome desilo nešto loše, ne mora da znači da će i vama. Isto tako, ja kod istog doktora idem 12 godina, ne idem kod  privatnika, nemam para da ih plaćam. Ali što je još bitnije, zadovoljna sam svojim ginekologom. Mogu da ga pitam šta me zanima, a kad su deca bila mala primao me je preko reda i bez broja. Ali, ima žena kojima se on ne sviđa. Glasno priča i to deluje kao da viče. Znači, ako je vaša drugarica zadovoljna doktorom, taj isti doktor ne mora da bude dobar i vama. Morate da stvorite svoje mišljenje o nekome iz ličnog kontakta.

Pozdravi od Violete Maksimović

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com