Predsednica Udruženja "Roditelj" Dragana Soćanin ocenila je da bi uvođenje kreativnih učionica u školama Srbije doprinelo kvalitetnijem procesu učenja kao i da promene na tom planu ne moraju nužno da zahtevaju ulaganje značajnih finansijskih sredstava.

"Nezahvalno je porediti škole u Srbiji sa školama u visoko razvijenim evropskim zemljama. Za kompletno renoviranje naših škola potrebno je mnogo novca, a para nema. O toj temi se najmanje priča na roditeljskim sastancima jer uvek postoje druge, goruće stvari koje treba rešavati, poput krovova koji prokišnjavaju ali postoji i nešto što se može uraditi uz minimalna ulaganja ili kroz bolje raspolaganje postojećim sredstvima. Može se krenuti od elementarnih stvari, poput uklanjanja nečega što ugrožava zdravlje dece ili pravljenja drugačijeg rasporeda sedenja u učionicama", kazala je Soćanin agenciji Beta.

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeKako pomoći detetu da uči

Prema njenim rečima, školstvu u Srbiji je potreban plan za uvođenje kvalitativnih promena u pogledu načina opremanja učionica, koji će biti realizovan kada se za to obezbede sredstva.

"Roditelji često zaboravljaju da su škole prostori u kojima deca provode najveći deo dana. Preuređenje učionica ili uvođenje drugačijeg rasporeda sedenja, tako da deca ne gledaju jedna drugima u potiljak, ne mora da košta ništa a te promene bi sigurno donele boljem kvalitetu učenja", kazala je Soćanin, dodavši da su pojedine škole u Srbiji, poput Osnovne škole "Milan Rakić" u Mionici, samoinicijativno sprovele određene promene u opremanju učionica.

Povezane vestiŽivot i vaspitanje4 saveta za uspešnu školsku godinu

"U Mionici su renoviranjem poda napravili potpuno drugačiju konstrukciju unutar učionice od onoga što su već imali. Oni nisu kupili ni nove klupe ni televizore, već su postojeće klupe poređali u polukrug i podstiču decu da uče na podu i u grupama. Pojedine škole u Beogradu, koje raspolažu većim sredstvima, opremile su učionice smart televizorima i koriste ih kako bi kod dece podstakli grupni rad i radioničarski pristup", rekla je Soćanin.

Ona je dodala da, iako se roditelji u Srbiji sporadično žale na dotrajalost opreme u školama, nije bilo konkretnih inicijativa koje bi dovele do bolje saradnje između njih i školskih ustanova na planu kvalitetnijeg opremanja učionica i fiskulturnih sala.

Povezane vestiZdravlje porodiceŠta kad dete odbija da uči?

U Srbiji postoji oko 3.500 osnovnih i srednjih škola koje pohađa oko 650.000 đaka a veliki broj tih ustanova ima tradicionalne učionice, kabinete i sportske sale u koje nije ulagano više od 30 godina, dok je u svetu sve zastupljeniji trend da se velika pažnja posvećuje okruženju u kome deca provode većinu svog vremena, jer je među roditeljima i profesorima sve razvijenija svest o uticaju enterijera na zdravlje i uspeh dece.

Procenjuje se da dete školskog uzrasta provodi 44 odsto svog vremena u školi, a najčešće povrede u školama dešavaju se u fiskulturnim salama.

Savremene učionice podrazumevaju upotrebu prirodnih materijala u podovima jer su oni pogodniji za decu sa respiratornim oboljenjima, dok tradicionalno čišćenje podova običnim krpama može raširiti veliki broj bakterija i tako naneti veću štetu zdravlju detetu nego da je ceo dan provelo u čekaonici nekog Doma zdravlja u sezoni gripa.