Užinanje u druženju sa vršnjacima na školskim odmorima već godinama nije u modi. Mnogo je interesantnije pravljenje fotografija i snimaka mobilnim telefonima i njihovo brzopotezno postavljanje na društvene mreže. Došaptavanja u toku časa zamenjena su "surfovanjem" internetom. Umesto ceduljicom koja se krišom dodaje od klupe do klupe, đaci se dopisuju "es-em-esovima". Za predavanja nastavnika, angažuje se ostatak pažnje.

Prosvetarima ne preostaje drugo nego da podviknu ako procene da se sa „igranjem telefonima” na času prekardašilo. Pokušaj oduzimanja mobilnih dok traje nastava počesto nailazi na organizovano protivljenje čitavog odeljenja, uz pozivanje na "pravo lične svojine". A moraju i da, je li, "ispoštuju" roditelje koji su im spravice kupili i koji traže da u svakom trenutku budu dostupni.  

Pogledajte i Kada da nabavite detetu mobilni telefon?

Zbog svega ovoga, u Njujorku je u vreme bivšeg gradonačelnika Majkla Blumberga donet propis da učenici u školama ne smeju da koriste mobilne telefone. Ali, kako ovih dana izveštava tamošnja štampa, aktuelne vlasti planiraju da tu zabranu ukinu. Ova restrikcija je sve vreme bila nepopularna među roditeljima njujorških učenika, zabrinutih za bezbednost svoje dece između časova i na putu od kuće do škole i nazad.

Iste "bezbednosne brige" more majke i očeve beogradskih đaka. Zato su malobrojni učenici koji još ne "druguju" sa mobilnim, retki su oni koji u školu nose stare „cigla modele”, a smartfoni i „ajfoni” su među najpoželjnijim statusnim simbolima. 

Pogledajte i Mobilni telefon može biti i rizik za dete

Za zabranu poput one u Njujorku, u Beogradu nikada nije pokrenuta inicijativa, a ni Zakon o obrazovanju ne reguliše ovu oblast. Prestoničke škole svojim pravilnicima uređuju korišćenje mobilnih telefona, a praksa pokazuje da je „prag tolerancije” različite visine.

"Ne bi imalo smisla da ih zabranjujemo jer oni i deci i roditeljima ulivaju sigurnost. Ali, podrazumeva se da na času treba da bude isključeno zvono, da ne smeju da šalju pitanja sa pismene vežbe ili da snimaju u toku časa", ističe Vesna Nedeljković, direktorka OŠ "Mihailo Petrović Alas".

Kako kaže, retke su ozbiljnije zloupotrebe telefona, poput fotografisanja i snimanja na času, ističe Nedeljkovićeva, ali kada se tako nešto desi pozivaju se roditelji kako bi preuzeli telefon.

VIŠE O ... Srbija: Više od 90 odsto učenika u školu nosi mobilni telefon

U većini škola, đaci mogu telefone da drže na klupama. Ali, kako ih blizina aparata ne bi dovela u iskušenje da u njega zavire, pojedini nastavnici u praksi primenjuju drugačije rešenje.

"Imam kutiju u koju na početku časa ostavljaju telefone, a uzimaju ih na kraju nastave. Nisam apriori protiv mobilnih, razumem zašto u današnje vreme, kada ulice nisu bezbedne kao nekada, roditelji smatraju da deca treba da ih imaju“, ukazuje Mihailo Vujović, učitelj u OŠ "Gornja varoš". Kako ističe, "umrežavanje" nastavnika sa roditeljima svojih đaka takođe doprinosi boljoj bezbednosti i nadzoru – ako iskrsne bilo kakav problem, mobilni omogućavaju da se u najkraćem roku uspostavi komunikacija.

Pravila o korišćenju telefona u toku nastave treba da budu ista i za đake i za nastavnike, smatra većina prosvetara. Ali, učenici koji na časovima vreme neretko „ubijaju” igrajući se telefonom, kao opravdanje za to navode loš primer koji im daju pojedini nastavnici.

Dok rade pismene vežbe, dočaravaju đaci, neki profesori vreme prekraćuju slanjem poruka i šetnjom internetom, a ponekad čak i prekidaju predavanje i izlaze sa časa kako bi se javili na poziv. Iako brojni prosvetari ovakvo ponašanje kolega ne opravdavaju, oni navode da hteli-ne hteli nekada moraju da se jave.

“Pravila moraju biti ista za sve nas, ali meni je jednom prilikom telefon sa uključenom vibracijom morao da stoji na katedri. Čekao sam hitan poziv roditelja kako bismo rešili problem sa njegovim detetom“, navodi Rade Vitomirović, učitelj u OŠ "Jovan Sterija Popović".

Lidija Maksić, psiholog u OŠ "Vladislav Ribnikar", smatra da su đacima primereniji stariji tipovi telefona, koji nemaju opcije fotografisanja, snimanja i korišćenja interneta.

Roditelji beogradskih osnovaca sa kojima smo razgovarali saglasni su da drugovanje sa mobilnim aparatom ne bi smelo da zauzme mesto druženju sa vršnjacima, naročito u nižim razredima.

Marija Vidović, majka Andrije, đaka prvaka OŠ "Dositej Obradović", ističe da u odeljenju njenog sina mobilni nisu "uhvatili korene" i da se nada da će tako što duže ostati. Ipak, dodaje, razume roditelje koji su svoje klince opremili telefonima, naročito ukoliko stanuju podalje od škole. Sličnog mišljenja je i Aleksandra Ljubenković, majka dvoje đaka iz OŠ "Kralj Petar Drugi Karađorđević".

"Glavni akteri" u ovoj priči, beogradski đaci, potvrđuju da ne mogu da zamisle svakodnevicu bez telefona. Tatjana Stanković (17), trećak Sedme beogradske gimnazije, ovu spravicu obožava zbog muzike, a Nikola Peškir (10), četvrtak OŠ „Banović Strahinja”, zbog dopisivanja preko "Vajbera". Ali, za razliku od Tatjane koja priznaje da je privrženost telefonu kriva za neke niske ocene, on za sada poštuje restrikcije u korišćenju ove sprave. A neke je i sam uveo.

"Mami i tati sam skrenuo pažnju da me ne zovu dok sam u školi, jer nije u redu da mi se u toku nastave iz ranca začuje zvonce", izjavio je Nikola za Politiku.

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.