Samo u 2012. u našij zemlji je evidentirano 8.829 mališana koji su zapostavljeni, a već naredne je taj broj porastao za čitavih osam odsto. Stručnjaci tvrde da je i broj mališana sa problemima u ponašanju za samo godinu dana "skočio", i to za oko 500 novih registrovanih slučajeva.

"Sve lošiji kvalitet života, ali i bolja detekcija problema od strane centara za socijalni rad, doneli su nam ovako lošu statistiku", smatra psihoterapeut Zoran Milivojević. Po njemu, ne možemo jednako posmatrati samohranu majku troje dece koja radi od jutra do sutra zarad egzistencije, pa su mališani prepušteni sami sebi, i roditelje koji su deci obezbedili sve materijalne pogodnosti, ali ne i ljubav. I jedno i drugo je po definiciji zanemarivanje.


"Treba razlikovati roditelje koji deci pružaju sve, ali ne i ljubav i socijalizaciju i one koji ih vole, ali su prezauzeti pukim preživljavanjem", objašnjava Milivojević. Prvi se ponašaju kao da im deca nisu važna, predstavljaju im teret, obavezu i prepreku da "žive život" i u takvim porodicama nema ljubavi i vaspitanja. Druga grupa roditelja voli svoju decu, ali ne može zbog siromaštva da im pruži ni roditeljski minimum.

Počinioci zloupotrebe i zanemarivanja su najcešće, u 70 do 90 odsto slučajeva, prema podacima Ministarstva rada, osobe iz porodičnog kruga deteta-roditelj, očuh ili maćeha, partner majke ili oca, deda, baba, stric, ujak ili osobe bliske detetu (učitelji, vaspitači) od kojih dete zavisi, a prema kojima normalno gaji pozitivna osećanja i od kojih očekuje zaštitu, što povredu čini psihološki još težom.


Zanemarena deca nemaju sposobnost za samokontrolu, skloni su nasilju, krađama, neuspešni u svemu što zahteva radne navike.

Milivojević dodaje da je mnogo lakše raditi sa zanemarenom nego sa razmaženom decom, jer prvi lako prihvataju pomoć.

Zanemareno dete ima i probleme u ponašanju što utiče na kašnjenje govora, perceptivno-motornog razvoja, rasejanost, poremećaj pažnje, nisko samopoštovanje i odsustvo sposobnosti za efikasno izlaženje na kraj sa svojom okolinom, nesrećan izgled, apatičnost, delinkventne ispade...

Različiti oblici zanemarivanja dece, od nereagovanja roditelja na često izostajanje iz škole, ostavljanja mališana bez nadzora, pa do drugih oblika zanemarivanja, mogu se kroz adekvatne mere prevencije, prema mišljenju stručnjaka, uspešno prevazići.