Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Uzori mladih: Škola gubi u borbi protiv estrade

Polovina đaka ima idole među javnim ličnostima, a većina njih je iz estrade i sporta

 Izvor: Foto: Shutterstock

Svetlana Ražnatović, Anđelina Džoli, Ana Ivanović, Novak Đoković i Vlade Divac su samo neki od životnih idola 2500 ispitanih učenika iz 26 škola širom Srbije, pokazalo je istraživanje Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Idoli mladih su osobe koje najviše privlače pažnju medija, a to su turbo-folk zvezde, starlete iz rijaliti kvizova i vrhunski sportisti, kaže Spomena Milačić, školski psiholog i izvršni direktor "Lunete".

"Obožavanje Novaka Đokovića se svodi na ponašanje "sedim u kafiću, gledam meč, pijem pivo i navijam", a ne na identifikaciju sa ovim teniserom. Oni ne razmišljaju o tome da se bave sportom i da sutra neki novi klinci gledaju njih kako podižu pehar na Rolan Garosu, već pasivno posmatraju svog idola kako briljira na teniskim igralištima širom planete", ističe ona.

Većina školaraca nema realnu sliku o životu i želeli bi da malo rade, ali mnogo zarade i postanu poznati, kaže Slobodan Malušić, specijalista pedagogije i direktor Osnovne škole "Đura Daničić".

"Sistem vrednosti u društvu je poremećen i to se preslikava na životnu filozofiju mladih osoba kojom dominiraju hedonizam i želja da bez mnogo truda dođu do uspeha i simbola tog uspeha. Đacima već od petog-šestog razreda postaje važnije šta će obući nego da li će naučiti lekciju i u tako ranom uzrastu oni počinju da tragaju za prečicama do školskog uspeha - ne čitaju obaveznu lektiru već se odlučuju za "skraćena" izdanja književnih klasika čije verzije kruže Internetom i počinju da koriste puškice na pismenim zadacima", objašnjava Malušić.

Krivica za narušen sistem vrednosti leži i u roditeljima i njihvom vaspitavanju, ali i u čitavom društvu, kažu iz udruženja "Roditelj".

"Ovdašnji sistem vrednosti nameće preveliku žrtvu roditeljima koji nemaju kada da sa decom provode onoliko vremena koliko su imali pre dve-tri decenije. Tada su radili do tri popodne, a sada kući ne stižu pre 18 časova.U evropskim zemljama društvo je porodici omoćilo da se prilagodi novom načinu i kvalitetu života. Tamošnji roditelji mogu da računaju na mnoge benifite, a onaj najvžaniji im je da poslodavac nudi fleksibilno radno vreme, jer njemu nije važno gde je zaposleni već kako radi. Naša deca su prepuštena nekom drugom na čuvanje, jer roditelji moraju da rade do uveče, a u vrtićima vaspitači nemaju kada da im se posvete, jer u grupama boravi i do 40 dece", objašnjava Dragana Soćanin, predsednica udruženja "Roditelj".

Rano detinjstvo je period kada se uspostavljaju prve životne vrednosti, pa je uloga vaspitača da nauče decu da postanu deo kolektiva, ali i da skrenu pažnju roditeljima na njihove propuste.

"Naš zadatak je da uvek govorimo mamama i tatama da dete ne može da zadovoljava njihove potrebe, da ne treba da bude obučeno u svilu i kadifu, već je dovoljno da mu u odeći u kojoj boravi bude udobno. Neki poslušaju, a poneki ne. Bez obzira na to, deca iz grupe su uvek izjednačena.Učimo ih da poštuju pravila grupe, kako da se izbore za sebe, prilagode kolektivnim normama... Na taj način i porodici pružamo podršku u daljem odgoju mališana", ističu vaspitači u beogradskoj Predškolskoj ustanovi "Čukarica" i dodaju da trud stručnjaka nije dovoljan za pravilno odrastanje ako je roditelj sputan ili ne želi da podrži pravila koje dete usvaja u zabavišu.

Najnovije

Vesti

Porodica