BEBA JE IZAŠLA SKROZ MODRA, NIJE PUSTILA NI GLASA: Trauma Ane iz Aranđelovca  – Doktor je rekao: “Tek ćeš da plačeš”

Svaka buduća mama željno iščekuje trenutak kada će prvi put da ugleda svoju bebu. Koliko god taj osećaj daje snagu da se izdrži svaka bol i iscrpljenost, najgore što može da se desi jeste da ne čujete bebin plač. Upravo se to desilo mladoj mami Ani koja je skupila snage i ispričala svoju tešku priču sa porođaja u aranđelovačkoj bolnici.

Doktorka koja je trebalo da je porodi nije znala zašto ne uspeva da se otvori i naredila je da se pripremi operaciona sala zbog mogućeg hitnog carskog reza.

"Kada sam već bila bleda kao krpa od bolova i potpuno izmučena, predlažem carski rez. Na to mi svi govore kako sam luda jer sam spremna da idem pod nož, a odbijam epidural. Onda mi je doktorka objasnila da će me epidural brže otvoriti i da će mi biti mnogo lakše, zbog čega pristajem da mi daju. Nakon najveće moguće doze epidurala, ja sam i dalje osećala nesnosne bolove. Pola sata kasnije je počeo da deluje u tolikoj meri da nisam osetila ni jedan jedini napon, a tada sam bila otvorena deset prstiju", rekla je mama iz Aranđelovca.

Prema njenim rečima tada kreće pakao koji će da pamti celog života. Nikako nije mogla da izgura bebu, a kada su uspeli da je izvuku plača nije bilo.

"Gurala sam iz sve snage i dve babice su mi pritiskale stomak, ali beba nije želela napolje. Doktorka je rekla da čim stanem sa guranjem, beba se vrati unutra. Iako je doktorka htela da obavi carski rez, drugi lekar je istakao da nema potrebe. Tu počinje pakao. Odjednom se deset babica stvara na mom stomaku i skaču po meni, a ja gubim vazduh, međutim niko ne reaguje. Doktor, koji je inače na lošem glasu, kreće da se dere na mene, da me psuje, govori mi kako sam nesposobna krava i kako sam jadna jer ne mogu da rodim jedno obično dete", ispričala je Ana i nastavila: 

"Videla sam doktorku isprskanu mojom krvlju i nisam znala šta se dešava. Iz sledećeg pokušaja moja devojčica je izašla skroz modre, ljubičaste boje. Plača nije bilo.Kako nisam čula plač svog deteta, počela sam da plačem i vičem šta joj je i molim babice oko sebe da mi kažu šta se dešava. Naravno, niko mi ništa ne govori osim ozloglašenog doktora koji izgovara rečenicu koju u svom životu neću zaboraviti: ’Sad si našla da plačeš glupačo, tek ćeš da plačeš’”.

Iako je bila uplašena da je izgubila bebu, devojčica je ipak zaplakala. Niko Ani od lekara nije dao objašnjenje zašto nije plakala kada je izašla i zašto se zaglavila u porođajnom kanalu.

"Nakon što se sve činilo kao večnost, moja beba počinje da plače i donose mi da je vidim, ljubim je onako umazanu i krvavu, a onda je odnose od mene. Niko mi nije objasnio zašto ona nije zaplakala dok joj nisu stavili kiseonik, niti zašto se zaglavila u meni. Tri dana sam ostala u bolnici i imala problema sa mlekom koje nije lepo krenulo, a moje bradavice su premale da bi ih beba uhvatila. Tada su me babice prozivale kako ne umem da dojim dete i kako će biti gladno kad odemo kući. Sada sam trudna sa drugim detetom i iskreno se više brinem za drugi porođaj nego što sam za prvi, baš zato što znam kakav me tretman čeka od strane babica i doktora", napisala je za kraj Ana.

*** Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Yumama)