Koji je najbolji razmak između trudnoća? I prekratko i predugo čekanje mogu da imaju posledice

• Kada je u pitanju medicina, preporuke su da razmak između dve trudnoće bude 18-24 meseca. 
• Ipak, kada se u obzir uzme i psihološko stanje majke, stanje porodice i neke druge okolnosti, odgovor nije tako jednostavan.

A evo šta su glavni zaključci koje stručnjaci danas naglašavaju.

1. Prekratak razmak iscrpljuje telo, a povećava i rizike

Nakon porođaja, telu je potrebno vreme da nadoknadi gvožđe i kalcijum, oporavi hormone, zacele tkiva, stabilizuje energiju i ciklus spavanja.

Studije pokazuju:

• da je interval manji od 6-12 meseci povezan sa većim rizikom od prevremenog porođaja, niske porođajne težine i anemije,
• da je period kraći od 18 meseci rizičan za mamu - češći su umor, iscrpljenost, postporođajna depresija i komplikacije u trudnoći.

Zato stručnjaci sve češće preporučuju da se izbegava prekratak razmak.

2. Optimalni medicinski razmak najčešće je 18-24 meseca - ali to nije cela priča

Velike meta-analize pokazuju da žene koje ostanu trudne oko godinu i po do dve godine nakon porođaja imaju najstabilnije perinatalne ishode.

Ali, tu dolazimo do važnog dela - medicinski "optimalan" razmak ne mora da bude optimalan za porodicu.

Jer na "idealan trenutak" za drugu trudnoću ne utiče samo to, već i:

• psihička spremnost,
• podrška partnera,
• uslovi života,
• karijera,
• finansije,
• potrebe starijeg deteta.

Tu dolazimo do sve češćeg trenda i zaključka roditelja i psihologa.

3. Razmak od 4-6 godina donosi brojne psihološke i porodične prednosti

Dok medicinske studije najviše prate fizičko zdravlje, brojna iskustva porodica i psihološke analize ukazuju da duži razmak može biti blagotvoran u drugim segmentima:

Mama se potpuno oporavlja

Posle 4-6 godina:

• hormoni su stabilizovani,
• hronični umor je manji,
• gvožđe i kalcijum se obnavljaju,
• karijera se često vraća na svoje mesto,
• majka ulazi u novu trudnoću psihički i fizički snažnija.

Starije dete prolazi najvažniji razvojni period bez prekida

Prvih pet godina oblikuje emocionalnu stabilnost, granice, samopouzdanje i do čak 90% formiranja ličnosti.

Kada mlađe dete dođe kasnije:

• pažnja se ne deli prerano,
• starije dete dobija sigurnu osnovu,
• lakše ulazi u ulogu starijeg brata ili sestre.

Odnosi među decom su nežniji i stabilniji

Kod razmaka od 4–6 godina:

• starije dete je zrelije,
• manje je rivaliteta i ljubomore,
• više je zaštite i saradnje,
• odnos kreće iz harmonije, a ne iz takmičenja.

Porodica je stabilnija, emocionalno i finansijski

Sa nekoliko godina razmaka:

• ritam kuće je ustaljen,
• roditelji su iskusniji,
• stres je manji,
• finansije se stabilizuju,
• porodica ulazi u novu trudnoću spremnije i smirenije.

4. A šta je sa predugim razmakom?

Nauka kaže i ovo: Interval duži od 5-6 godina može povećati rizik od nekih komplikacija poput preeklampsije.

Dakle, ni preduga pauza nije idealna u nekim slučajevima.

Zato se kao najbezbedniji okvir često navodi raspon od 18 meseci do 5 godina. U okviru tog perioda porodice biraju šta im najviše odgovara.

Ne postoji univerzalno vreme, postoji vaše vreme

Razmak između dece nikada ne treba da bude takmičenje, norma, tuđe očekivanje ili pritisak.

Fizički: kratak razmak nosi najviše rizika.

Psihološki i porodično: duži razmak (4-6 godina) često donosi veću stabilnost, lakšu dinamiku i manje stresa.

Individualno: svaka žena, svaka trudnoća i svaka porodica je jedinstvena.

Najbolje vreme za drugo dete jeste ono vreme u koje ulazite zdravi, spremni, podržani i mirni.

Informisana odluka uvek je najbolja odluka. jer zdrava mama i stabilna porodica temelj su svakog deteta koje dolazi.

U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o porodici:

BONUS VIDEO:

(ona.telegraf.rs/Yumama/Nataša Zlatković)