Mnoge žene svoju decu na svet donose carskim rezom, nekada jer one tako žele, a nekada jer mora, i to ih ne čini manjim majkama od onih koji decu na svet donesu "prirodnim" putem. Jedna mama koja je poželela da ostane anonimna, za naš portal podelila je svoju priču o neočekivanom porođaju carskim rezom, ali i kako je to na nju uticalo.

Obzirom da je april mesec posvećen svim majkama i bebama koje su rođene carskim rezom, ova mama odlučila je da nam ispriča koliko je ona teško podnela tu vrstu porođaja, ali i sa kakvim komentarima se susrela od medicinskog osoblja.

"Ja sam jedna od majki koje se osećaju obezvređenim jer su rodile carskim rezom. Okružena ženama koje opisuju bol i čari prirodnog porođaja kao trenutke koje nikada neće zaboraviti, ja se retko, skoro nikad, ne usuđujem da svoje iskustvo podelim sa drugima. Možda zato što se stidim, možda zato što smatram da nemam šta da kažem jer ja nisam osetila taj najveći bol, te muke i napore. Ja ne znam šta su kontrakcije, kako treba "gurati", šta znači biti otvoren 10 prstiju... Ono što ja znam jeste šta je bol nakon operacije i kako je biti razočaran jer nisam imala priliku da svoje čedo stavim na grudi odmah nakon što je prvi put udahnulo", počela je svoju priču ova hrabra mama.

Njena trudnoća bila je uredna, ali kada joj je doktor na pregledu rekao da će verovatno morati da se porodi carskim rezom, nije joj bilo svejedno.

"Sve je počelo na pregledu u 8. mesecu trudnoće. Tada mi je doktorka rekla da je beba u karličnom položaju i da postoje izgledai za carski rez. Kratko sam gajila nadu da će se beba okrenuti, ali nekako sam znala da se ništa neće promeniti do termina porođaja. Vidno sam bila razočarana jer sam do tada slušala i pripremala se za porođaj "prirodnim" putem. Sećam se razgovora sa mamom, nakon kontrole u 8. mesecu. Kada je čula u kom je položaju beba, prilično zabrinuta i vidno razočarana pitala je: 'neće valjda biti carski rez?' Da, na kraju je ipak bio carski rez, uprkos vežbama koje sam radila, šetnji, molitvama svake noći, presekla sam i odlučila da doktorka zakaže carski rez, tog ponedeljka, par dana pre očekivanog termina. I dalje se pitam da li je moja odluka bila ispravna? Da li sam dovoljno čekala i dala bebi vremena da se zauzme željeni položaj?"

Trudnica kod lekara
Shutterstock Trudnica kod lekara

Došao je dan zakazanog porođaja, spremila se i otišla u bolnicu, ali tamo ju je dočekalo još jedno razočaranje.

"Tog sunčanog majskog ponedeljka, u 7 sati uveče, suprug me je ispratio u porodilište. Bila sam radoznala, srećna, nestrpljiva. Nisam zaista znala šta me čeka jer sam 9 meseci čitala i prirodnom porođaju. Šta se sad dešava, kako se odvija taj neprirodni porođaj? Iako sam želela da dobije spinalnu anesteziju, to nije uspelo. Gajila sam nadu da ću uprkos pristanku na neprirodan porođaj, ipak imati priliku da osetim svoje čudo na svojoj koži odmaj nakon što ga izvade iz moje utrobe. Međutim, ne! To nije moglo. Već kada sam bila na porođajnom stolu, doktorka mi je rekla: 'Ipak ne možemo kako smo se dogovorile.' Sećam se reči sestre nakon ovog saznanja: 'Njoj skače pritisak', a doktorka na to nonšalantno odgovara: ' Uzbuđena je, to je normalno'. Da, normalno je da sam bila uzbuđena ali da li je normalno da budem prevarena? Nakon toga mrak! Spavam", govori vidno razočarana porodilja.

Beba rođena carskim rezom
Shutterstock Beba rođena carskim rezom

Objašnjava nam šta se dalje dešavalo i zbog čega najviše pati što je dete rodila carskim rezom, i još plus u totalnoj anesteziji.

"Moje čedo je prvi put zaplakalo u 20.40 sati, a ja to nisam čila. Majka nije čula, niti uspela da prigrli i uteši. Budim se. Neka od cevčica mi je upala duboko u grlo i kašljem jako. Zbunjena i pospana pitam babicu: 'gde je moja beba' i tražim nečiju ruku samo da osetim da sam se probudila. Nailazim na nerazumevanje osoblja, a jedan medicinski tehničar posebno mi je ostao u sećanju. Sedeo je sa moje leve strane i podrugljivo se smejao uz rečenicu: 'eh, pa nije lako biti majka, a nije ni sve carski u carkom rezu'. Ostale sestre se smeju, a uz taj osmeh i moje vriske izvode me iz sale. Jaukala sam, molila za svoju bebu, a oni su me ućutkivali uz reči da ću probuditi celu bolnicu. Tek nakon što doktorka da saglasnost, dovode mi moju devojčicu... Onako malu, sa crnom kosom. Još jedno razočarenje, moja beba nije tako krupna kao ostale bebe u porodici, ali je lepa, meni najlepša. Sav bol prestaje onog trenutka kada su mi je spustili sa moje leve strane, kada su naša srca počela da kucaju u istom ritmu. Od tog trenutka shvatam tu ogromnu povezanost sa tim malim bićem, izvorom energije i sreće", zaključuje majka i dodaje da su vremenom emocije sve jače, a da je ljubav prema biću koje je donela na svet postala razlog njenog življenja.

***Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, godine) na e-mail: iskustva@yumama.com.

(Yumama)