Kalendar pregleda u trudnoći

Trudnoća, osim izuzetne sreće koja prati buduće majke i očeve, nosi i neke nedoumice i strahove u vezi sa bebinim zdravljem, pravilnim rasporedom pregleda, kao i analiza koje je potrebno da se urade. Otuda su (redovni) prenatalni pregledi od izuzetnog značaja za praćenje bebinog rasta i razvoja, ali i dijagnostikovanja eventualnih komplikacija i stanja koji se mogu javiti u trudnoći. Jedan broj pregleda se prema savetima ginekologa rade na određenim vremenskim intervalima, dok se neki pregledi ili testovi rade samo jednom u toku trudnoće. 

Prvi pregled koji se obavlja u trudnoći je ultrazvučno utvrđivanje trudnoće i procena vitalnosti. To je, u stvari, pregled kada lekar potvrđuje trudnoću, njenu lokaciju, kao i srčanu radnju kod bebe. Ovaj pregled se obično obavlja u 6. nedelji trudnoće i potpuno je bezbedan. Lunarni meseci trudnoće se računaju od prvog dana poslednje menstruacije. 

– Važno je napomenuti da su ultrazvučni pregledi u potpunosti bezbedni za bebu, i da njihova učestalost ni na koji način ne može naškoditi bebinom zdravlju – napominje dr Janićijević.

Naredni značajni pregled, prema rečima naše sagovornice a koji ne bi trebalo da propustite, jeste ultrazvučni pregled u 12. nedelji trudnoće. 

– U toku ovog pregleda beba se posmatra korišćenjem abdominalne sonde ili vaginalno. Ovim pregledom se utvrđuje i gestaciona starost bebe merenjem njene dužine od temena do trtice CRL. Kako bi se pravilno odredila veličina bebe, napravljeni su grafikoni fetalnog rasta. Od 6. do 11. nedelje trudnoće, CRL se povećava za oko 1mm po danu. Tačnost CRL-a kao faktora starosti trudnoće opada posle 12. nedelje, pa se dalje praćenje rasta fetusa vrši merenjem biometrije ploda (prečnik i obim glave, obim stomaka, dužina butne kosti) – objašnjava naša sagovornica.

Šta je nuhalna transluenca?

– Nuhalna transluenca ili NT predstavlja nakupinu tečnosti ispod bebine kože na vratu, i to se vidi kod svih beba u ranoj trudnoći. Trenutno najtačniji neinvazivni skrining test kojim se procenjuje rizik od Daunovog sindroma jeste merenje nuhalne transluence ultrazvukom između 11. i 14. nedelje trudnoće. Kao sastavni deo ovog pregleda uzima se mala količina krvi majke radi merenja nivoa hormona specifičnih za trudnoću. Ti hormoni su PAPP-a (plazma protein A) i slobodni beta-hCG. Oba ova hormona stvara posteljica i njihove vrednosti su specifične za svaku buduću majku.

Rezultat dabl testa, odnosno izračunavanje rizika za Daunov sindrom, predstavlja preračunat rizik na osnovu vrednosti ovih hormona, dužine embriona, vratne brazde kao i prisustva ili odsustva nosne kosti – objašnjava dr Janićijević.

Bakteriološke analize

Tokom trudnoće se takođe nekoliko puta rade i bakteriološke analize briseva cerviksa i vagine. Intenzitet pregleda određuje lekar i treba ga se pridržavati. Samo na taj način može se u potpunosti pratiti rast i razvoj bebe i pravovremeno uočiti stanja koja mogu zahtevati dalje lečenje.

Invazivna prenatalna dijagnostika

Ukoliko Dabl test pokaže povećan rizik za Daunov sindrom, lekar obično savetuje da se uradi neka od invazivnih metoda prenatalne dijagnostike: biopsija horionskih čupica (CVS), amniocenteza (AC) ili kordocenteza (CC). 

– Biopsija horionskih čupica je analiza koja se radi posle 8. nedelje trudnoće, a kojom se uzima mali uzorak horionskih čupica koje se nalaze izvan amnionske opne. Horion, od koga će nastati buduća posteljica, ima istu genetsku mapu kao i beba. Ovom analizom se isključuju Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom, sa tačnošću se utvrđuje pol bebe – otkriva naša sagovornica.

Amniocentezom, između 16. i 18. nedelje trudnoće, uzima se uzorak amnionske tečnosti. 

– Amnionska tečnost ima ćelije identične bebinim i ovom analizom se mogu raditi specifični genetski testovi, to jest određivanje kariotipa ploda. Kordocenteza je još jedan metod invazivne dijagnostike kojom se dobija krv iz pupčanika posle 23. nedelje trudnoće za kariotipizaciju – kaže dr Milica Janićijević.

Ultrazvuk u drugom trimestru

Ultrazvučni pregled se savetuje između 18. i 20. nedelje trudnoće, jer je tada beba dovoljno velika da bi se u potpunosti sagledala njena anatomija i procenio razvoj. – Ovo je takozvani ekspertski ultrazvučni pregled tokom koga se ispituje svaki deo tela bebe. Prvo se gleda srce, zatim kičma, bubrezi, ostali organi i udovi. Na kraju se gleda posteljica, njena lokalizacija i veličina, kako bi se utvrdilo da li se beba normalno razvija – objašnjava dr Janićijević.

Između 20. i 25. nedelje trudnoće radi se ultrazvučni pregled bebinog srca, odnosno fetalna ehokardiografija.

U trećem trimestru, od 35. nedelje, obavezno se radi CTG-kardiotokografija, pregled-zapis bebinih tonova i kontrakcija materice.

Šta je test na toleranciju glukoze?

– Ovaj test se obično obavlja između 24. i 28. nedelje trudnoće, i njime se procenjuje nivo šećera u majčinoj krvi. Izuzetno visoke vrednosti mogu da znače da je u pitanju gestacioni dijabetes. Ovaj test se radi tako što se piju zašećereni rastvori, a zatim se vadi krv na određeni vremenski period – naglašava dr Janićijević.

Negativni rezus faktor

Tokom trudnoće je potrebno da uradite krvnu grupu sa rezus faktorom. Rezuz faktor sam po sebi ne predstavlja problem, osim u slučajevima kada je majka negativna a beba pozitivna. 

– Ukoliko je to slučaj i bebine ćelije dospeju u krv majke tokom trudnoće ili porođaja, majčin imuni sistem će stvoriti antitela protiv bebe. Ukoliko je majka negativna, krv bi trebalo da se proverava više puta u toku trudnoće kako bi se ustanovilo da li je majka razvila antitela protiv bebe, a kako bi se omogućile ponovne trudnoće u budućnosti, majci se daje specijalna injekcija kojom se onemogućava stvaranje antitela – ističe Mamina sagovornica.

Tekst: Tamara Kostić