Otac Miloš Vesin jednom prilikom u emisiji "Dok anđeli spavaju", otkrio je koliko je vaspitanje važno prvih 7 godina u životu deteta:
"Ono što se događa nažalost, a to se dešava već generacijama. To je odsustvo onoga što se nekad zvalo prvih 7 godina. Kako će neko da bude vaspitavan u toku prih 7 godina. Ukoliko je neko propustio tih prvih 7 godina u roditeljskom domu, uz sve uvažavanje života onih koji su možda odrastali pod drugačijim, neuporedivo težim okolnostima. To ne mora neminovno da znači odrednicu njhovog karaktera. Ali, tih prvih 7 godina nijedan fakultet, nijedna škola, nikakva specijalizacija ne može nadoknadi. Tu se zapravo čovek vaspitava i tu se osposobljava kako će da se ophodi sa ljudima."
Teorija prvih 7 godina deteta najčešće se vezuje za učenje RudolfaŠtajnera i antropozofiju, kao i za vaspitni pristup poznat kao waldorfska pedagogija.
Po toj ideji, detinjstvo se deli na razvojne „sedmogodišnje cikluse“, a prvi period (od rođenja do oko 7. godine) smatra se posebno važnim jer se tada, prema toj teoriji, formiraju osnovne fizičke, emocionalne i životne navike deteta.
Šta ta teorija kaže za prvih 7 godina
U tom pristupu se smatra da dete u tom periodu:
- najviše uči kroz oponašanje, a ne kroz objašnjavanje i logiku
- razvija volju, navike i osećaj sigurnosti
- treba da bude u okruženju gde su odrasli „uzor“, a ne da se rano forsira akademsko učenje
- više koristi igru, pokret i maštu nego formalno učenje
Zato waldorfski vrtići i škole u tom periodu izbegavaju rano čitanje, testove i akademski pritisak, i fokus stavljaju na igru, ritam dana i kreativne aktivnosti.
BONUS VIDEO:
