Duktus venozus u prvom trimestru trudnoće

Poslednjih petnaest godina smo svedoci ubrzanog napretka ultrazvučne dijagnostike trudnoće, naročito u prvom trimestru. Značaj toga se posebno pomera na razdoblje od 10. do 14. nedelje graviditeta, odnosno veličine ploda od 34 do 84 milimetara.

U savremenoj medicini je odavno dokazano da je, osim sonomorfoloških markera, obavezno uraditi i Doppler procenu cirkulacije ploda - radi otkrivanja plodova sa hromozomskim oštećenjem ili urođenim srčanim manama (USM), kao i zbog procene posteljične cirkulacije.

Ukoliko je doktor sistematičan što se tiče kontrole trudnoće, verovatno se dešava da povremeno ima dilemu o kakvom problemu se radi, naročito ako je u pitanju sledeća situacija: ako je NT kod ploda uvećan ili ne, i ako su svi strukturni i Doppler markeri negativni za postojanje krupne srčane mane, a ipak pulsativni indeks (PI - otpor proticanja krvi) duktus venozusa (DV) izlazi iz očekivanog okvira. Naime, već duži period je uočeno da brzina protoka kroz duktus venozus raste u sistoli i dijastoli, uz povećanje pulsativnog indeksa.

Šta je duktus venozus?

Međutim, najnovija saznanja, objavljena u stručnom časopisu «Ultrazvuk u ginekologiji i akušerstvu» (Ultrasound in Obstreticsand Gynecology), ukazuju da postoji povećanje pulsativnog indeksa do 12 nedelja i šest dana, odnosno do 63 milimetra dužine ploda, a nakon toga dolazi do smanjenja tog indeksa.

Objašnjenje je sledeće: Duktus venozus je mali krvni sud koji ima važnu ulogu u regulisanju hemodinamike, tačnije krvne cirkulacije ploda. On nosi oksigenisanu krv (obogaćenu kiseonikom) iz posteljice, preko šanta (kratkog puta) je velikom brzinom prenosi  kroz desnu pretkomoru da bi, potom, krv dospela direktno u levu pretkomoru srca ploda. Na taj način, krv bogata kiseonikom dospeva do važnih struktura ploda, kao što su njegove srčane -koronarne arterije, mozak i gornji ekstremiteti.

Šta pokazuje Doppler krivulja protoka?

Doppler krivulja protoka kroz duktus venozus sadrži talas sistole komore (S-talas), nakon njega talas dijastole (D-talas) komore, a zatim pauzu u toku kontrakcije pretkomore u kasnijoj dijastoli (A- talas). Naime, do 12 6/7 nedelja trudnoće, otpor izlaženja krvi iz srca ploda je povećan, pa je samim tim i ulaženje krvi malo u toku kontrakcije pretkomora (pulsativni indeks je veliki).

Međutim, od pomenute starosti trudnoće, dolazi do migracije trofoblasta - ćelija nastalih u trudnoći, koje «uništavaju» spiralne arterije materice, odnosno njihov mišićni sloj, zbog čega one postaju «mekše» i prohodnije za krv. Na taj način implantacija - formiranje posteljice se manifestuje manjim otporom proticanja krvi kroz nju (samim tim i lakše izlaženje iz srca ploda). To, indirektno, omogućava veći ulazak krvi u srce u toku kontrakcije leve pretkomore, što se dokazuje Dopplerom. Pulsativni indeks u duktus venozusu biva manji, dok se brzina u sistoli i dijastoli i dalje očekivano uvećava.

Šta ova konstatacija, praktično, znači?

Ako je pulsativni indeks povećan nakon 13. nedelje trudnoće, a isključili smo postojanje hromozomske anomalije, urođene srčane mane, anemije ploda i takozvanog twin-to-twin transfuzionog sindroma (u slučaju jednojajčane blizanačke trudnoće) - onda možemo očekivati neadekvatno napredovanje ploda u daljem toku trudnoće, odnosno intrauterini zastoj rasta ploda.

Zaključak: Praćenje trudnoće ultrazvukom predstavlja ozbiljan zadatak i izazov za doktora. On je u obavezi da otkrije plodove koji nisu hromozomski u redu (iako je njihov broj relativno mali), kao i plodove koji imaju neku od urođenih strukturnih mana, ili da blagovremeno posumnja na neadekvatno formiranu posteljicu i zastoj rasta ploda. Ovakav pristup u ultrazvučnoj dijagnostici trudnoće omogućava blagovremenu primenu lečenja ili, ako je neophodno, prekid trudnoće.       

Dr Tihomir Mihailović, spec. radiologije

Dr Aleksandar Dmitrović, spec. ginekologije i akušerstva