Otkriće novog ultrazvučnog markera koji se koristi u praćenju zdravlja ploda u najranijoj trudnoći, bio je povod za razgovor sa doc. dr sci. med. Tihomirom Mihailovićem, specijalistom radiologije i vlasnikom specijalističke rendgen-dijagnostičke ordinacije Ultramedika u Beogradu.


Otkriće novog ultrazvučnog markera je proisteklo iz rada više kolega različitih specijalnosti - radiologa, ginekologa i anatoma, uz učešće kolega iz privatne klinike, Ginekološko-akušerske klinike (GAK) i anatomskog instituta iz Švajcarske.

Koji marker ste otkrili? Šta se njime utvrđuje?

- Otkrili smo nov ultrazvučni marker koji detektuje plodove sa hromozomskim oštećenjem (trizomija 21 - Daunov sindrom i trizomija 13).

On registruje prisustvo ili odsustvo male kosti sa zadnje strane nosne pregrade, koja leži na gornjoj površini gornje vilice ploda, a naziva se Vomer (os Vomer). Ta kost mora da se formira od 10. nedelje trudnoće, a najkasnije do 16. nedelje.

Ukoliko se Vomer u predviđenom vremenu ne registruje, postoji ozbiljna sumnja da je plod hromozomski oštećen, to jest da ima trizomiju 21. i 13. para hromozoma. Ako je kost Vomer prisutna u 17. nedelji, ne isključuje se mogućnost postojanja hromozomske greške ploda. Ovakva situacija je očekivana kada se zna da formiranje svih organa (embriogeneza) kod trizomije 21 (Daunovog sindroma) kasni, pa samim tim i Vomer.

Otkriće novog ultrazvučnog markera u prvom i ranom drugom trimestru trudnoće je nastalo zahvaljujući višegodišnjem praćenju trudnoća, a provera njegove ispravnosti je trajala oko tri godine

Interesantno je da su, uporedo sa objavljivanjem našeg rada, sa razlikom od nekoliko meseci - drugi autori dokazali (što su i objavili) nepojavljivanje ove iste kosti kod miševa koji imaju hromozomsku grešku, koja kod ljudi odgovara trizomiji 21. Znači, naš rad je dobio potvrdu i na animalnom eksperimentalnom modelu, pa je samim tim dobio još više na značaju.

Na koji način ste došli do ovog otkrića? Koliko vremena je bilo potrebno za to?

- Otkriće novog ultrazvučnog markera u prvom i ranom drugom trimestru trudnoće je nastalo zahvaljujući višegodišnjem praćenju trudnoća, a provera njegove ispravnosti je trajala oko tri godine. Istina, treba reći da je od ranije u medicini postojao ultrazvučni marker, takozvani fronto-maksilarno facijalni ugao (FMF), koji smo proveravali u toku ultrazvučnog pregleda trudnoće - radi otkrivanja plodova sa hromozomskim anomalijama. To je ugao koji se dobija između linije koja spaja čeonu kost sa vrhom gornje vilice (maksile) i druge linije koja ide gornjom stranom maksile. On je zahtevao striktno merenje, sa velikim procentom preklapanja patoloških uglova (koji znače sumnju na trizomiju 21) sa normalnim uglovima (plodovima koji nemaju hromozomsku grešku).


Merenje FMF ugla je najčešće zahtevalo primenu 3D/4D tehnike, a bilo je potrebno oko 15 minuta da bi se egzaktno izmerio. Mi smo taj ugao dobijali bez problema 2D tehnikom, ali korišćenjem sondi visoke rezolucije, sa neuporedivo kvalitetnijom slikom. Naime, zaključili smo da je FMF ugao bio korišćen isključivo da bi se opravdala upotreba novih 3D/4D ultrazvučnih mašina. Na osnovu našeg i iskustva drugih autora, osetljivost FMF ugla je bila relativno mala, zahvaljujući minimalnoj razlici u veličinu tog ugla kod zdravih plodova u odnosu na bolesne.                                                                                                                     

Moje kolege i ja smo uočili da je vrednost tog ugla, u stvari, zavisna od razvoja kosti Vomera, pa zbog pojave ove kosti i dolazi do smanjenja FMF ugla. Ako Vomer nedostaje, FMF ugao

Gde je publikovan vaš rad?- Publikovan je u medicinskom žurnalu Ultraschall Med, najčitanijem časopisu u Evropi koji se bavi ultrazvukom, a članak je objavljen pod nazivom: The Absence of the Vomer in the First and Early Second Trimester of Pregnancy - A New Marker of Trisomy 21 and Trisomy 13. Mihailovic T*, Stimec BV**, Terzic M***, Dmitrovic A*, Micic J***. Ultraschall Med. 2011. Feb 3: vol 32:1-7 * Department of Radiology, Ultramedika Clinic of Belgrade** Department of Cellular Phisiology and metabolism, Anatomy Sector, Faculty of medicine, University of Geneva*** Institute of Obstetrics and Gynecology school of medicine, University of Belgrade

je povećan, nije važno koliko. Takođe, postoji mogućnost nastanka greške pri merenju, tako da je mala pouzdanost ovog ultrazvučnog markera.

Dokazali smo da više nije potrebno merenje FMF ugla, već registrovanje odsustva Vomera. Otkrićem ovog novog ultrazvučnog markera, izbegli smo moguću grešku merenja FMF ugla, to jest nemamo potrebu da ga više merimo. Potom, povećali smo ukupnu pouzdanost svih ultrazvučnih markera.

Takođe, značajno smo povećali procenat otkrivanja oštećenih plodova i skratili dužinu pregleda. Zapravo, omogućili smo procenu i drugih anomalija ploda osim hromozomskih, a na prvom mestu urođenih anomalija srca ploda u prvom trimestru trudnoće.

Za proveru ovog markera u prvom trimestru trudnoće, neophodna je upotreba ultrazvučnih sondi visoke rezolucije - koje mi koristimo, a koje daju neuporedivo kvalitetniju sliku ploda nego sonde kojima se radi u 3D/4D tehnici.                                                                 

Procenat registrovanja Vomera linearnom sondom 12-5 MHz visoke rezolucije u 2D tehnici se ne povećava primenom iste sonde uz pomoć 3D/4D tehnike. Znači, dokazali smo da je presudan kvalitet slike, a ne virtuelni prikaz 3D/4D tehnikom. Ovim se objašnjava nemogućnost većine drugih kolega, koji ne koriste sonde visoke rezolucuije - da uoče nedostatak Vomera kod plodova sa trizomijom 21 i 13, nego su se ograničili na nepouzdano merenje FMF ugla.                                                                                            

Koliko je važno otkriće ovog markera?

- Od velikog je značaja za pacijentkinje, odnosno za buduće roditelje. Naime, poznato je da opšteprihvaćen marker - takozvani NT ili povećana debljina prozračne zone vrata, otkriva manje od 60 odsto plodova sa Daunovim sindromom.

Sa druge strane, nepouzdanost biohemijskih markera je danas potvrđena i u svetu, tako da nije obavezna provera plodove vode ili delova posteljice ako biohemija nije u redu a da su pri tome ultrazvučni markeri normalni.


Zbog toga je jako važno ako mi pored provere NT markera, u istom položaju bebe registrujemo odsustvo pojave kosti Vomera, kao još jednog - mnogo pouzdanijeg ultrazvučnog markera. Onda procenat otkrivanja oštećenih plodova nije 60 odsto (NT), već prelazi preko 97 odsto (prisutan Vomer).

Trudnice kod čijeg ploda nije blagovremeno došlo do pojave kosti Vomer, potrebno je da se upute na proveru horionskih čupica ili plodove vode, bez obzira što je NT dobar, a biohemija ne registruje povećan rizik. Ako se sumnja potvrdi, predlaže se prekid trudnoće - praktično u terminu zakonski dozvoljene kiretaže.


D. Aleksić