ZAŠTO ŽENE U JUŽNOJ KOREJI SVE REĐE RAĐAJU? Srpkinje to nikad ne bi razumele: Žale se na muževe i skupoću

Azija troši na povećanje nataliteta – da li će to uspeti?

Kada je Jejin odlučila da živi sama u svojim srednjim dvadesetim, prkosila je društvenim normama - u Koreji se samac uglavnom smatra privremenom fazom u životu. Onda je pre pet godina odlučila da se ne udaje i da nema decu. „Teško je naći muškarca za sastanke u Koreji – onog koji će podjednako podeliti poslove i brigu o deci“, kaže, „A žene koje same imaju bebe nisu prihvaćene.“ U 2022. godini, samo 2% rođenja u Južnoj Koreji dogodilo se van braka.

Večni ciklus rada

Umesto toga, Jejin je odlučila da se fokusira na svoju karijeru na televiziji, što joj ionako, kako tvrdi, ne dozvoljava dovoljno vremena da odgaja dete. Korejski radni sati su notorno dugi. Jejin radi po tradicionalnom random vremenu od 9 do 18h (korejski ekvivalent 9-17h), ali kaže da obično ne napušta kancelariju do 20 časova i da povrh toga ima prekovremeni rad. Kada se vrati kući, ima vremena samo da očisti kuću ili da vežba pre spavanja.

„Volim svoj posao, donosi mi toliko ispunjenja“, kaže ona. „Ali raditi u Koreji je teško, zaglavljeni ste u stalnom ciklusu rada. Jejin kaže da postoji i pritisak da uči u slobodno vreme, kako bi se poboljšala u svom poslu: „Korejci imaju ovakav način razmišljanja da ako ne radite stalno na samousavršavanju, bićete ostavljeni i postati neuspeh. Ovaj strah nas tera da radimo duplo više."

„Ponekad vikendom odem i uzmem infuziju, samo da dobijem dovoljno energije da se vratim na posao u ponedeljak“, dodaje ona opušteno, kao da je ovo prilično normalna aktivnost za vikend. Ona takođe deli isti strah svake žene - da ako uzme slobodno da bi imala dete, možda neće moći da se vrati na posao.

„Postoji implicitni pritisak kompanija da kada imamo decu, moramo da napustimo posao“, kaže ona. Gledala je kako se to dešava njenoj sestri i njenim dvema omiljenim voditeljkama vesti.

Bez unapređenja posle porodiljskog

Jedna 28-godišnja žena, koja je radila u HR-u, rekla je da je viđala žene koje su bili primorane da napuste posao ili koje su bile preskočena radi unapređenja nakon što su uzeli porodiljsko odsustvo, što je bilo dovoljno da je ubedi da nikada neće imati bebu. I muškarci i žene imaju pravo na godinu dana odsustva tokom prvih osam godina života svog deteta. Ali 2022. godine, samo 7% novopečenih očeva iskoristilo je deo svog odsustva , u poređenju sa 70% novopečenih majki.

Izbor porodica ili karijera

Stelu Šin je nastavnica, petogodišnjacima predaje engleski. Stela kaže da njen način života onemogućava rađanje dece Korejke su najobrazovanije od onih u zemljama OECD-a, a ipak ova zemlja ima najgori rodni jaz u platama i veći udeo žena bez posla u poređenju sa muškarcima. Istraživači kažu da ovo dokazuje da imaju surov kompromis - imati karijeru ili porodicu. Sve češće biraju karijeru.

„Pogledajte decu. Tako su slatka“, gugutala je. Ali sa 39 godina, Stela nema svoju decu. To nije bila aktivna odluka, kaže ona. U braku je šest godina, i ona i njen muž su želeli dete, ali su bili toliko zauzeti radom i uživanjem da je vreme izmaklo. Sada je prihvatila da njen način života to čini "nemogućim".

„Majke moraju da napuste posao da bi čuvale svoje dete puno radno vreme prve dve godine, a to bi me učinilo veoma depresivnom“, rekla je ona. "Volim svoju karijeru i brigu o sebi." U slobodno vreme Stela pohađa časove K-pop plesa sa grupom starijih žena. Ovo očekivanje da žene uzmu dve do tri godine pauze kada dobiju dete je uobičajeno među ženama. Stelu ne može da podeli roditeljsko odsustvo sa svojim mužem. „To je kao kada ga nateram da pere sudove i uvek mu nešto nedostaje, nisam mogla da se oslonim na njega“, rekla je ona. Čak i da je htela da odustane od posla, ili da žonglira porodicom i karijerom, rekla je da to ne može da priušti jer su troškovi stanovanja previsoki.

Troškovi života su ogromni

Cena stanovanja je učinila da mnogi ljudi ne mogu imati decu. Više od polovine stanovništva živi u ili oko glavnog grada Seula, gde je velika većina mogućnosti, stvarajući ogroman pritisak na stanove i resurse. Stela i njen muž su postepeno gurani sve dalje i dalje od prestonice, u susedne provincije, i još uvek ne mogu da kupe svoj stan.

Stopa nataliteta u Seulu je pala na 0,55 - najnižu u zemlji.

Zatim tu su i troškovi privatnog obrazovanja. Iako je stanovanje koje nije priuštivo problem širom sveta, to je ono što Koreju čini zaista jedinstvenom. Od četvrte godine deca se šalju na niz skupih vannastavnih časova – od matematike i engleskog, do muzike i tekvondoa. Praksa je toliko rasprostranjena da se odustajanje smatra kao navođenje vašeg deteta na neuspeh, što je nezamisliv pojam u hiper-konkurentnoj Koreji. Time je postala najskuplja zemlja na svetu za podizanje deteta. Studija iz 2022. pokazala je da samo 2% roditelja nije platilo privatnu školarinu, dok je 94% reklo da je to finansijski teret.

Kao učiteljica u jednoj od ovih škola, Stela previše dobro razume teret. Ona posmatra roditelje koji troše do 700 funti (890 dolara) po detetu mesečno, od kojih mnogi to ne mogu da priušte. „Ali bez ovih časova deca zaostaju“, rekla je ona. "Kada sam u blizini dece, želim da imam jedno, ali znam previše." Korejska deca se šalju u niz vannastavnih časova od četvrte godine. Za neke, ovaj sistem prekomernih privatnih školarina je ozbiljan trošak.

Pritisak porodice

„Minji” je želela da podeli svoje iskustvo, ali ne javno. Nije spremna da njeni roditelji znaju da neće imati decu. "Biće tako šokirani i razočarani", rekla je ona iz primorskog grada Busan, gde živi sa suprugom.

Mindži se poverila da su njeno detinjstvo i dvadesete bile nesrećne. „Ceo život sam provela učeći“, rekla je – prvo da upišem dobar univerzitet, zatim da polažem ispite za državnog službenika, a onda da dobijem prvi posao sa 28 godina. Seća se detinjstva provedenih u učionicama do kasno u noć, bubajući matematiku, koju je mrzela i u kojoj je bila loša, dok je maštala da bude umetnica.

"Morala sam da se takmičim beskrajno, ne da bih ostvarila svoje snove, već samo da bih živela osrednjim životom", rekla je ona. "Bilo je tako iscrpljujuće." Tek sada, sa 32 godine, Mindži se oseća slobodno i može da uživa. Voli da putuje i uči da roni. Ali njena najveća briga je to što ne želi da dovede dete u istu takmičarsku bedu koju je doživela. „Koreja nije mesto gde deca mogu da žive srećno“, zaključila je ona. Njen muž bi želeo dete i stalno su se svađali oko toga, ali on je prihvatio njene želje. Povremeno joj srce pokoleba, priznaje, ali se onda seti zašto to ne može biti.

Otac uopšte ne pomaže oko dece

U gradu Daejeon, Jungieon Chun, nalazi se u, kako ona naziva, "braku samohranih roditelja". Nakon što je pokupila sedmogodišnju ćerku i četvorogodišnjeg sina iz škole, obilazi obližnja igrališta, i prolaze sati dok se njen muž ne vrati s posla. Retko stiže kući pre spavanja.

„Nisam se osećala kao da donosim veliku odluku da imam decu, mislila sam da ću moći da se vratim na posao prilično brzo“, rekla je ona.
Ali ubrzo su se pojavili društveni i finansijski pritisci i na njeno iznenađenje našla se sama kao roditelj. Njen muž, sindikalac, nije pomagao ni u čuvanju dece ni u kućnim poslovima.

"Osećala sam se tako ljutito", rekla je. "Bila sam dobro obrazovana i učena da su žene jednake, tako da nisam mogla ovo da prihvatim."

Depresivne majke

Jungieon kaže da je tužna što je ženama uskraćeno čudo majčinstva zbog 'tragične situacije' u kojoj se nalaze. Ovo leži u srcu problema. Tokom proteklih 50 godina, korejska ekonomija se razvijala vrtoglavom brzinom, gurajući žene u visoko obrazovanje i radnu snagu, i šireći njihove ambicije, ali uloge supruge i majke nisu se razvijale ni približno istim tempom.

Frustrirana, Jungieon je počela da posmatra druge majke. „razmišljala sam, 'Oh, moja prijateljica koji podiže dete je depresivna i druga preko puta je takođe depresivna', a ja sam rekla: 'Pa, ovo je društveni fenomen'.

Jungyeon kaže da je u braku, ali je i samohrani roditelj. Počela je da crta svoja iskustva i postavlja ih na internet. „Priče su curele iz mene“, rekla je. Njen webtoon je postao ogroman uspeh, jer su se žene širom zemlje povezale sa njenim radom, a Jungieon je sada autor tri objavljena stripa. Sada kaže da je prošla fazu ljutnje i žaljenja. „Samo bih volela da sam znala više o stvarnosti podizanja dece i o tome koliko se očekuje od majki“, rekla je ona. „Razlog zašto žene sada nemaju decu je zato što imaju hrabrosti da pričaju o tome. Ali Jungeon je tužna, kaže ona, što se ženama uskraćuje čudo majčinstva, zbog „tragične situacije u koju će biti primorane”.

Ali Minji kaže da je zahvalna što ima agenciju. "Mi smo prva generacija koja može da bira. Pre nego što je to bilo dato, morali smo da imamo decu. I zato smo odlučile da ne biramo tako, jer možemo."

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO