Na pitanje da li je za dete dobro prečesto držanje u naručju i kako postupati sa bebom u korist njenog razvoja, odgovor daje Snežana Milanović, diplomirani fizioterapeut.
Pored svima poznatih preporuka odraslima da se što više kreću, da fizički budu aktivni, jer savremeni način života podrazumeva puno sedenja tokom dana, nove preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) o fizičkoj aktivnosti, nedovoljnom kretanju i nedovoljnoj količini sna su date i za decu mlađu od 5 godina.
Preporuke se odnose na smanjenje vremena provedenog ispred ekrana, u kolicima i raznim sedalicama, na dužinu i kvalitet spavanja i produžavanje vremena u aktivnoj igri. Nove preporuke o fizičkoj aktivnosti, nedovoljnom kretanju i nekvalitetnom spavanju napravila je komisija stručnjaka WHO.
Trenutno više od 23% odraslih i 80% adolescenata nisu dovoljno fizički aktivni. Kako se zdrave navike fizičke aktivnosti i navike spavanja uspostavljaju u najranijim periodima života, na nama odraslima je da pomognemo deci, a još ranije bebama da se pravilno razvijaju.
Primena ovih preporuka u prvih pet godina života doprinosi razvoju motoričkih i kognitivnih sposobnosti dece sa trajnim efektima koje će imati tokom čitavog života.
Preporuka WHO za bebe koje se još ne kreću samostalno jeste da tokom dana provedu najmanje 30 minuta u ležećem položaju na stomaku kada su budne.
Nikada ne bi trebalo da provedu više od sat vremena u kolicima, hranilicama ili u naručju roditelja pasivno zavezani u marami ili kengur nosiljci.
Povezane vesti
-
Zdravlje deteta |
24.02.2020.
Detaljan vodič Svetske zdravstvene organizacije za razvoj dece do pete godine
Razvoj kretanja započinje još u maminom stomaku, gde beba menja položaje, naročito tokom dana kada je budna i aktivna. Po rođenju se ovaj razvoj nastavlja od prvog dana kada je stavimo u položaj na stomak, što aktivira refleksno podizanje glave i oslobađanje disajnih puteva. Iz dana u dan je sve uspešnija, da bi na kraju prvog meseca mogla na kratko da zadrži glavu u vazduhu, dok je okreće sa jedne na drugu stranu.
Krajem drugog meseca vreme zadržavanja glave i posmatranje igračke ispred se odvija sa osloncem o podlaktice da bi krajem trećeg meseca držala glavu visoko odignutu od podloge, svojom voljom je okretala i usmeravala pogled na ono što je ispred nje. Ovo je razvoj koji vodi u puzanje koje će se javiti nakom šestog meseca.
U položaju na leđima od prvog dana beba najpre uspostavlja ravnotežu, vremenom je sve stabilnija, sa tri meseca zauzima stabilan položaj na leđima sa glavom u središnjoj liniji i simetrično postavljenim rukama i nogama u odnosu na trup. To će omogućiti da od četvrtog meseca voljno uzima igračku u ruku, donosi je ispred lica i prebacuje u drugu ruku, što je početak saradnje leve i desne hemisfere mozga. Između četvrtog i petog meseca počinje samostalno da se okreće iz ležećeg položaja na leđima u položaj na stomaku. Razvoj kretanja na leđima omogućava da se beba pripremi za sedeći položaj, koji će samostalno zauzeti između 9. i 10. meseca.
Povezane vesti
-
Snežana Milanović |
21.11.2020.
Sve vreme radimo pogrešno: Saveti za pravilno presvlačenje bebe
Dok se priprema da se okrene sa leđa na stomak, sve češće se zadržava na boku i tako počinje razvoj kretanja u ovom položaju. Igranje u kosim položajima će dovesti do pravog sedećeg, a aktivnost bočnih mišića trupa će obezbediti stabilnost pri hodu i trčanju.
Da bi se motorni razvoj odvijao nesmetano, neophodno je da beba provodi što više vremena kada je budna tokom dana na ravnoj, tvrdoj podlozi. U početku je to na pultu za prepovijanje uz prisustvo roditelja, a kasnije, početkom četvrtog meseca na podu na pazlu ili nekoj sličnoj podlozi koja omogućava slobodnu aktivnost bebe. Za svaki od ovih perioda neophodne su i adekvatne igračke koje će pomoći da se dolazeće funkcije razvijaju i uvežbavaju.
Pored vremena koje tokom dana treba da provede u kvalitetnom snu, ne ostaje puno za slobodne aktivnosti. Svako pasivno nošenje u marami, kenguru, osim kada je to neophodno zbog odlaska kod lekara ili u kupovinu, šteti detetu i njegovom razvoju.
Roditelji smatraju da se nošenjem u marami ostvaruje blizak kontak sa bebom, što je samo donekle tačno, jer položaj u kome je beba ne omogućava dugotrajan kontakt očima, što je, pored hrane i sna, neophodan element zdravog razvoja. On može da se ostvari u mnogim drugim položajima - tokom menjanja pelena i presvlačenja, držanjem bebe na grudima dok roditelj leži na leđima, tokom dojenja i hranjenja, za vreme masaže, ležanjem na podu nasuprot bebi, ležanjem pored bebe na podu dok se igra, kako bi u svakom trenutku kada pogleda u roditelja mogla da dobije njegovu potvrdu.
Uspostaviti i održati kontakt sa bebom je mnogo važnije od pasivnog nošenja koji obezbeđuje samo telesni kontakt.
Zapratite nas i na Instagramu!
