2014. godina je bila prekretnica u mom životu, kada je trebalo odlučiti šta dalje.

U tim trenutcima se osećate kao stari kofer u koji ste spakovali sve svoje stvari koje više ne nosite ali su vam opet drage i ne želite da se rastanete od njih.... Sećam se....kako sada dalje...nemam tatu da me pogura, potapše po ramenu, zagrli i kaže biće sve dobro, možeš ti to, ja sam tu odmah iza tebe. I dok sam pravila početničke korake u svom poslu došla je ona..

Došla je kao prolećni povetarac koji me je pomilovao po kosi, kao mirisna ruža koja se još nije razvila a ipak širi svoj opojni miris oko sebe. Došla je kao san koji mi je pokazao da na ovom svetu još uvek postoje takvi kao ona, takvi koji vraćaju veru, nadu, dobrotu, poštenje, vernost i ljubav. Bila je puna ljubavi, one prave prijateljske. Nismo se još upoznale, a već mi je bila prijatelj za ceo život...sve do danas 13.3.2021.

Kada mi je stigla poruka, da njeno predobro i plemenito srce ne kuca više. Tišina. Duboka tišina u mom srcu, mojoj duši i mojoj glavi. Kažem Vam, nije mi ni majka, ni otac, ni sestra, ni brat... ali me danas boli moja duša i moje srce jer sam izgubila nekog ko mi je bio vetar u leđa, umesto moga oca kada sam činila prve korake u samostalnom poslu, svojim glasom me je milovala kao moja majka.

Kad god sam bila tužna, znala je, iako me nije videla, prosto je osetila i sa svojim osmehom koji je krasio njeno lice govorila: "Proći će sve to, draga, idemo dalje".

Taj život koji nam donosi svetlost i tamu je nekada baš nepravedan jer nam uzme ono nama mnogo dragoceno kada ostanete bez reči, slova, glasa i kada vam suze same teku. Danas sam mnogo tužna jer je otišla žena meni mnogo važna i bitna. Drhtavim glasom kažem sebi: Budi ponosna što je nenadano došla u tvoj život, ostavila trag koji vreme neće nikada izbrisati jer su reči, naše priče i slike dokaz da smo činile naš svet u kome smo se dobro razumele, sarađivale iako se nismo ni videle tog trenutka.

Proći će mnogo proleća, zime, jeseni i leta. Duvaće jaki vetrovi, smejaćemo se i plakati. Ti i ja, moja prijateljice i drugarice i ženo predivna sa očima srne i osmehom koji obasjava sve oko sebe. Molim te dozvoli da bude tako, jer je tako sada lakše, jer pomisao da te neću čuti, videti, pogledati nikada više je... za mene neverica...

Danas 13.3.2021. je otišla žena, moja draga Nataša, moj veliki prijatelj koji je sasvim slučajno ušao u moj život, a tu će ostati zauvek! Hvala ti što si postojala i što si mi pokazala da takvi kao ti još postoje - pošteni, čestiti, dobri, plemeniti...

Dr Nataša D. Čabarkapa