Švedski naučnici su objavili u naučnom časopisu Evropske unije da bi veza između psa i čoveka mogla da posluži kao terapija u lečenju teških poremećaja, poput autizma i šizofrenije.

Švedski profesor Per Jensen naveo je sledeće: "Oksitocin je izuzetno jak posrednik u vezi između psa i čoveka. Ljudi koji imaju fizički kontakt sa svojim psom imaju povećan stepen oksitocina, koji se zadržava tokom cele komunikacije između životinje i čoveka." Takođe je dodao da je taj hormon važan u borbi protiv stresa.

Oksitocin je hemikalija poznata kao "hormon ljubavi" koju luče psi i ljudi, poznato je da jača društvenu vezu između ljudi i životinja. Dečiji psihički, socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj može biti potpomognut interakcijom sa kućnim ljubimcem. Kućni ljubimci imaju pozitivnu ulogu u psiho-fizičkom i socio- emocionalnom razvoju dece. Posebno su korisni za decu sa autizmom, teškoćama u učenju, hiperaktivnu ili agresivnu decu.

Deca sa autizmom se koriste uglavnom neverbalnom komunikacijom, baš kao i kućni ljubimci, pa u kontakt sa njima detetu može mnogo da pomogne u boljoj interakciji sa ljudima. Deci sa teškoćama u učenju mogu da budu odličan lek protiv stresa koji prolaze usled frustracije. Takođe, maženje psa može da umiri hiperaktivnu ili agresivnu decu, što pokazuju i mnoga istraživanja.

Kućni ljubimci su uvek tu da pažljivo slušaju i zato dete stalno razgovara sa njim. Njima se izdaju naredbe, nekada im se upute pohvale, a nekada zasluže i kritiku. Sve je to korisno za razvoj dečjeg govora.

pas-terapija-lecenje-stres-autizam-sizofrenija-zivotinje-zdravlje-dece

Foto: Promo

U logopedskom centru naše stručne saradnice Nataše D. Čabarkape stimulišu se sva čula koja su potrebna za razvoj govorno-jezičkog, psihomotornog i socio-emocionalnog razvoja. Deca koja dolaze imaju priliku da se igraju sa psom Unom, koja prenosi nežnost i umiruje svako dete koje je neraspoloženo ili koje plače.

Una pruža bezuslovnu ljubav koju deca prepoznaju i rado prihvataju da se igraju sa njom.

Poruka LEC ČABARKAPA: Dečiju sreću ništa ne može sakriti i ništa ih ne zainteresuje više od životinja. Pričati o značaju koji životinje imaju na decu i biti svedok tome su sasvim drugačije stvari. Stidljivo dete koje se oslobodi, plašljivo se osnaži, a uznemireno se smiri… Zato dozvolite deci da dožive svet oko sebe, da budu deo prirode, da otkrivaju sebe i druge i da budu mali istraživači zainteresovani za životinje i prirodu. To su ključne stvari za zdravo odrastanje i pravilan biopsihosocijalni razvoj (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni).

Pročitajte i...