Učenje kroz igru: Dete nije bezobrazno već radoznalo!

Da li ste čuli za izraz "tabula rasa"? Naš prevod sa latinskog bi bio "prazna tabla", ili neispisana tabla. Izraz je potekao od engleskih filozofa empiričara, da bi predstavili ideju o tome kako je za saznavanje presudno iskustvo. Ako su telo i svest deteta tabla, onda je ispisivanje table osvajanje funkcija, razvijanje sposobnosti i veština, a iskustvo kreda kojom se sve to ispisuje. Dete, međutim, dolazi na svet sa svojim koferom genetskog materijala, rađa se u određenoj kulturi, u određenoj porodičnoj atmosferi i biva okružen različitim ljudima.

Koja je uloga odraslih? Odrasli drže kredu, podržavaju držanje krede, nude krede različitih boja ili pokazuju gde je kutija za krede.

Dečija ponašanja koje mi ocenjujemo kao "bezobrazna", "agresivna", "destruktivna", "tvrdoglava" i slično, za decu mogu imati sasvim drugačije značenje. Dete se ne rađa sa razumevanjem šta to znači biti bezobrazan i on vrlo često nema nameru da takav bude u očima roditelja. Ponašanje, samo po sebi, zavisi od toga kako ga mi tumačimo i vrednujemo.

Reči koje koristimo tek su nalepnica za dečija ponašanja. Vrlo često, desi se da pogrešno protumačimo ponašanja deteta i zabranimo ih, a ne shvatimo koliko su ona bitna za dečiji razvoj. Hajde da, umesto da osudimo neko ponašanje, pokušamo da razumemo koji je značaj te aktivnosti za dete.

Skupljanje, prosipanje, presipanje

Pojam broja “ne padne s Marsa” u prvom razredu osnovne škole; sticanje svesti o tome šta je broj i šta se njime može je faza koja logički sledi fazama koje započinju aktivnostima poput skupljanja ili prosipanja. Dakle, sledeći put kada dete sačeka da skupite sve bockalice u kutiju da bi ih potom prosipalo, ne govorite mu da je bezobrazno. U tom momentu rađa se ideja o skupu, o pojmovima puno i prazno... Tada uzmite bockalice i pokupite ih zajedno sa detetom. “Sve si prosuo. Sad je kutija prazna. Hajde da zajedno vratimo sve u kutiju”. Kada uzme šećer sa polica i prespe ga u kutiju za igračke, probajte da shvatite koliko toga je ono naučilo o tome kakve je prirode ta bela masa i koliko nje staje u jednu kutiju.

Bacanje

Taman date detetu igračku, ono je baci. Odete i donesete mu je opet, a ono je opet baci. Iako to jeste ponašanje koje odrasle zna da iznervira, verovali ili ne, bacanje je razvojno poželjno. Bacajući, dete uči o prostornim odnosima, o veličini, težini predmeta, o tome kako jedna akcija može da prati i prouzrokuje drugu, o premeravanju sopstvenih snaga.

Nizanje

Nizanje perlica, šnalica, slaganje olovaka, češljeva i drugih predmeta može pomoći detetu da nauči kako se može pratiti redosled, po kojim se kriterijumima određeni predmeti grupišu. Takve aktivnosti su "u srodstvu" sa pravilnim i efikasnim školskim učenjem.PageBreak

Hvatanje i dohvatanje

Ako dete dohvati vašu torbu, nemojte misliti da mu je prvi "instinkt" da vas naljuti. Dete bira onu vrstu stimulacije koja je njemu potrebna. Ono verovatno i ne zna zašto je vama ta torba važna. Umesto da se naljutite, posmatrajte šta mu je to zanimljivo, a onda mu kasnije ponudite materijal sličan onom koji mu je privukao pažnju.

Dečje igre od kojih raste pamet

Udaranje

Udaranje predmetom o predmet pomaže detetu da nauči o osobinama različitih predmeta, da spozna pojmove poput "lako" i "teško", "jako" i "slabo".

Tretman pokretom-reedukacija

Ukoliko dete nije imalo adekvatnu vrstu podsticaja u ranom razvojnom periodu i uz to kasni sa govorno-jezičkim razvojem, tretman koji se najčešće preporučuje uz logopedski tretman, je reedukacija psihomotorike. Reedukacija psihomotorike ili tretman pokretom, je metoda rada sa decom koja se zasniva na vezi između razvoja ličnosti i doživljaja telesne celovitosti. Predstavlja metodu kojom se deci nude ona iskustva koja su im potrebna da bi se na pravi način razvijala. Polazi se od razvojnih potencijala, od onoga u čemu je dete dobro i postepeno se dostižu naredni razvojni nivoi.

Uspostavljanjem odnosa poverenja i razmene pozitivnih osećanja između deteta i terapeuta, omogućava se pokretanje razvojnih mogućnosti i njihovo dalje razvijanje.

Čovek postaje najbliži sebi kada postigne onakvu ozbiljnost koju ima dete dok se igra. (Heraklit)

Važno je da znate da, dok pružate detetu mogućnost da se igra različitim materijalima, da isprobava nove aktivnosti, da doživi nove situacije, da upozna nove ljude, vi detetu dajete delove jedne velike slagalice. Ti delovi se, onda kada dete uoči njihovu sličnost, polako slažu, dopunjuju. Vaš posao  nije da samo detetu dajete elemente, već i da vodite dete u sklapanju takve slagalice.