Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Koje su vrste vršnjačkog nasilja i kakve su posledice: Pravnik o realnom stanju u Beogradu i Srbiji

'Od 173 državne osnovne škole iz Beograda, 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja', naglasila je pravnica Bojana Bogojević, dodavši da već sa 14 godina dete može snositi krivičnu odgovornost.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Vršnjačko nasilje kao fenomen savremenog načina života ili bolje rečeno posledica sa kojom se suočava savremeno društvo gotovo da postaje epidemija sa kojom se ozbiljno moramo suočiti.

Važno je istaći da je poražavajuća činjenica što nasilje postaje svakodnevnica savremenih sistema, dok sam model vršnjačkog nasilja matrica ponašanja u školi i van nje. Zbog napred navedenog, izuzetno je važno da porodica, škola, društvo i pojedinci permanentno rade na pronalaženju adekvatnih rešenja koja mogu voditi prevazilaženju ozbiljnog problema koji neće nestati prećutkivanjem i ignorisanjem.

Povezane vesti

Povezane vesti

Bitno je osmisliti i realizovati programe putem kojih bi se društvo edukovalo, jer nema dugoročnih rešenja putem primene jednokratnih mera, isto kao što nema društvenih uredjenja, gradova, samouprava u kojima vršnjačko nasilje ne postoji. Ali, složićete se, jedno je kada govorimo o usamljenim pojedinačnim slučajevima, za razliku od gore navedene epidemije, koju ne vide samo oni koji veruju da zatvaranjem očiju utiču na brzinu rešenja.

Kako navodi CINS, od početka 2019. do marta 2020, od 173 državne osnovne škole iz Beograda, 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja. Bitno je istaći da vršnjačko nasilje nije rezervisano isključivo za dečake, da se kao počinioci pojavljuju i devojčice.

Kada govorimo o vrstama vršnjačkog nasilja, ono se deli na:

1) FIZIČKO – udaranje čvrga, čupanje, ujedanje, šamaranje, gaženje, zatvaranje, otimanje i uništavanje imovine, tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina, napad oružjem

2) PSIHIČKO – ogovaranje, omalovažavanje, vređanje, etiketiranje, psovanje, ruganje, ucenjivanje, pretnja, isključivanje, manipulisanje, zabrana komuniciranja, zastrašivanje, iznuđivanje novca ili stvari, navođenje na korišćenje narkotika i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije

3) SOCIJALNO – dobacivanje, širenje glasina, podsmevanje, spletkarenje, neuključivanje, iskorišćavanje, pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa ( klanova ) koje ima za posledicu povređivanje drugih

4) SEKSUALNO – lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija, seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje, zavođenje, podvodjenje, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest

5) ZLOUPOTREBA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA I DRUGIH KOMUNIKACIONIH PROGRAMA – uznemirujuće pozivanje, slanje uznemirujućih poruka, oglašavanje, snimanje i slanje video-zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinca protiv njegove volje, distribuiranje snimaka i slika, snimanje nasilnih scena, dečija pornografija.

Važno je istaći da se Republika Srbija ratifikacijom UN Konvencije o pravima deteta obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naročito na zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravično postupanje i zaštitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloženo nasilju obezbedi podršku za fizički i psihički oporavak i njegovu socijalnu integraciju.

U Republici Srbiji granica krivične odgovornosti je 14 godina. Navedena starosna granica nam ukazuje da se protiv dece koja su starija od 14 godina može voditi postupak u slučaju vršnjačkog nasilja.

Podaci Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najzastupljenije verbalno nasilje – vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži, ali je prisutno i udaranje, otimanje, seksualno uznemiravanje, snimanje bez pristanka i slanje uznemirujućih poruka.

Kada govorimo o posledicama vršnjačkog nasilja važno je istaći da sve vrste imaju kratkoročne i dugoročne negativne posledice na psihički i emocionalni razvoj i na proces učenja. Nažalost, primetno je da se posmatrači vršnjačkog nasilja nevoljno poistovećuju sa žrtvama u strahu da i oni sami ne postanu žrtve ne shvatajući da ih takvo ponašanje ne štiti.

Imajući u vidu da je problematika vršnjačkog nasilja izuzetno kompleksna na osnovu međunarodnih studija kod žrtava se najčešće uočavaju sledeće posledice:

- Depresija, teskoba;

- Ideje o samoubistvu i srodno ponašanje;

- Problemi sa prilagođavanjem u društvu i usamljenost;

- Slabo samopouzdanje;

- Slabiji uspeh u školi koji je povezan sa neuključivanjem i nezainteresovanošću;

- Psihosomatski problemi;

- Kod žrtava se često razvijaju glavobolje, bolovi u stomaku, poteškoće sa spavanjem, mokrenje u krevet i slično.

Na samom kraju važno je zaključiti da pojam vršnjačkog nasilja podrazumeva pojam napadanja ili nasilništva gde jedna osoba zlostavlja drugu, gde se obavezno podrazumeva postojanje nesrazmernosti snaga. Nasilnik može da bude bilo ko od dece, isto kao što žrtva može da bude bilo ko. Nasilništvo je ozbiljan problem kome se isto tako ozbiljno treba i pristupiti.

Bojana Bogojević, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, specijalista za korporativno upravljanje, expertizu za EU, UN Accredited ClimateChangee Teacher, Climate Reality Leader, stručna saradnica portala Yumama.

Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

Pročitajte i...

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica