KAKO DA PREPOZNATE NASILJE NAD ŽENAMA I DEVOJČICAMA: Pravnica otkriva kome da se obrate žrtve i koja su njihova prava

Poražavajuća činjenica je da nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja jedno od najrasprostranjenijih, najupornijih i najrazornijih kršenja ljudskih prava u današnjem svetu.

Što se tiče samog nasilja nad ženama ono se može manifestovati kroz sledeće oblike:

1. Ekonomsko nasilje je oblik psihičkog nasilja, koje podrazumeva nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima, uskraćivanje ili kontrolisanje pristupa novcu, sprečavanje zapošljavanja ili obrazovanja i stručnog napredovanja, uskraćivanje prava na vlasništvo, prisiljavanje da se odrekne vlasništva, otuđenje stvari bez saglasnosti i druge manifestacije.

2. Psihičko nasilje je narušavanje spokojstva žrtve usled ponašanja, pretnji i primene metoda zastrašivanja sa ili bez upotrebe oruđa i oružja kojima se mogu izazvati telesne povrede.

3. Fizičko nasilje je namerna upotreba fizičke sile koja može da izazove bol, povredu, invaliditet ili smrt.

4. Seksualno nasilje je seksualni akt bez saglasnosti ili mogućnosti izbora žrtve da da pristanak, nezavisno od toga da li se akt odigrao, zatim seksualni akt ili pokušaj tog akta kada osoba nije u stanju da se saglasi ili odbije učešće usled bolesti, invaliditeta, uticaja psihoaktivnih supstanci, uzrasta, odnosno zastrašivanja, ucene ili pritiska, bolan i ponižavajući seksualni čin.

Član 3. stav 3. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici pod pojmom ‘Nasilje u porodici’ podrazumeva akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Ko može da pomogne žrtvama nasilja?

Pored nadležnih državnih organa i centara za socijalni rad, u sprečavanju nasilja u porodici, preko davanja pomoći i obaveštavanja o nasilju, kao i pružanju podrške žrtvama nasilja učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva, kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.

Podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom mogu da pruže i druga pravna i fizička lica i udruženja.

Važno je istaći da nasilje nad ženama i devojčicama ima mnogo manifestacija, gde određeni oblici nasilja mogu biti češći u određenim okruženjima, zemljama i regionima.

Izuzetno je važno da žene i devojčice kontinuirano podsećamo i na vreme edukujemo o nasilju, a ne samo u nedelji meseca u kome se obeležava 25. novembar.

Takođe, neophodno je žrtvama nasilja povratiti veru u sam sistem zaštite i raditi na sprečavanju nihove stigmatizacije u društvu, jer upravo zbog izražene stigmatizacije žrtve se retko ili tek u poslednjem momentu jave i zatraže pomoć. Kao neophodno na samom kraju bih istakla da u Republici Srbiji postoje mehanizmi zaštite nasilja nad ženama i da se aktivno radi na ostvarivanju cilja odrzivog razvoja broj 5 – rodna ravnopravnost.

25.novembar se svuda u svetu obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Prvi put je ustanovljen 25. novembra 1981. godine u Bogoti, datum su prihvatile Ujedinjene nacije 1990. godine, kada je i službeno potvrđen kao "međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama".

Na ovaj dan Ujedinjene nacije, vlade i organizacije širom sveta pozivaju sve aktere društva da se uključe u aktivnost čiji je cilj da se spreči nasilje nad ženama

Bojana Bogojević, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i stručni saradnik portala Yumama