Za većinu ljudi gledanje oči u oči sa nekim dok razgovaraju izgleda kao važna, ali bezazlena društvena norma – na koju jedva da pomislimo tokom razgovora. Ali za one sa autizmom, koje karakterišu razlike u društvenoj komunikaciji, uključujući smanjeno prepoznavanje lica, ovo je velika borba, kako prenosi Njuz medikal.

Istraživač psihologije Univerziteta u Hjustonu Džejson Grifin objašnjava, "U ovoj studiji, naš primarni cilj je bio da testiramo hipotezu da deca sa autizmom pokazuju kvalitativno različite obrasce pokreta očiju tokom društvene komunikacije“, izveštava Grifin u Biološkoj psihijatriji .

Grifin je koristio nove analitičke tehnike da proceni i uporedi ponašanje u velikoj grupi autistične i neurotipične dece dok su gledali slike društvenih događaja.

Otkrili su da deca sa autizmom daju prednost licima na različite načine, posebno kada ih prvi put vide.

“Analiza je podržala postojanje dva obrasca pokreta očiju koji su se pojavili u tri testa društvene percepcije: fokusirani i istraživački.

Fokusirani obrazac karakteriše mali region lica, koji vam odmah uhvati pogled.

Nasuprot tome, istraživački obrazac karakterišu veće oblasti lica uključujući i spoljne objekte, koje nisu odmah uhvatili pogled"

Istraživači su otkrili da autistična deca češće koriste ovu istraživačku metodu u poređenju sa fokusiranim obrascem pokreta očiju. Smanjena verovatnoća preciznog gledanja lica u ranoj fazi razgovora može biti važna karakteristika autizma koja je povezana sa simptomatologijom i može odražavati manju vizuelnu osetljivost i razumevanje informacija o licu sagovornika.

Grifinova inspiracija

Ovo nije prvi Grifinov upad u svet istraživanja autizma. On se time bavi mnogo godina, provevši poslednjih pet radeći na timu za razvoj kompjuterske igre za autistične adolescente. Dizajnirana je da promeni njihove pokrete očiju kako bi poboljšali percepciju gde druga osoba gleda.

Grifinova inspiracija za sva njegova pionirska istraživanja došla je od kuće, podstaknuta odrastanjem sa autističnim bratom.

"Moj brat i ja smo oduvek bili najbolji prijatelji. Zajedno smo odrasli, zajedno vozili bicikle i igrali video igrice", rekao je Grifin u nedavnom članku objavljenom u časopisu Sajens. „Kao dete, nije mnogo govorio niti uspostavljao kontakt očima i borio se da komunicira u društvu. Ne sećam se tačno kada sam znao da moj brat ima autizam, ali sam znao da ćemo zauvek biti najbolji prijatelji jer je on bio moj mlađi brat.

Grifinova posvećenost i doprinos istraživanju autizma učinili su ga finalistom prestižne nagrade NOMIS koja odaje priznanje mladim naučnicima koji su izuzetno hrabri i inovativni u svom pristupu naučnom istraživanju. Dobiće priznanje za ovu nagradu na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj.

Uz skorašnje finansiranje Fondacije za nauku o autizmu, Grifin istražuje kako možemo da koristimo mobilnu tehnologiju za praćenje očiju da bismo razumeli kako autistična deca gledaju lica u situacijama iz stvarnog sveta, na primer tokom razgovora licem u lice.

BONUS VIDEO

Jelena Tomašević i Sergej Ćetković otkrili koja pravila njihova deca moraju poštovati  Kurir televizija