Preslikavanje neurotipičnih ponašanja, kao što je uspostavljanje kontakta očima, oponašanje govora ili potiskivanje stimulacija (ponavljajući pokreti, tikovi ili zvukovi) su ono što odlikuje maskiranje dece sa autizmom. To takođe može uključivati potiskivanje i ignorisanje emocionalnih potreba, kao što je pauza, izolacija kako ne bi izgledali drugačije. Ovo može biti svesno ili nesvesno. Međutim, često je cilj uskladiti se sa uobičajenim društvenim očekivanjima i 'uklopiti' se sa vršnjacima.

Za autističnu decu, maskiranje može biti i mehanizam suočavanja i strategija preživljavanja. Oni mogu osećati pritisak da se prilagode društvenim normama ili se plaše odbacivanja i osude ako se njihove autistične osobine doživljavaju kao drugačije ili kao neuobičajene.

Koji su efekti maskiranja?

Maskiranje zahteva znatan napor u društvenim interakcijama. Deca sa autizmom moraju da prate svoje ponašanje, govor i reakcije kako bi se uverili da su u skladu sa društvenim normama. Kognitivno opterećenje može biti ogromno i iscrpljujuće, što dovodi do pojačanog stresa, anksioznosti i izazova u emocionalnoj regulaciji. Često može dovesti do emocionalne disregulacije i sloma u sigurnim prostorima kao što je dom. Napor potreban za maskiranje može biti iscrpljujući, što dovodi do povećanog stresa, anksioznosti i mentalnog umora.

Takođe može značajno uticati na detetovu sliku o sebi i osećaju identiteta. Prikrivanje svog autentičnog ja da bi se uklopilo sa neurotipičnim vršnjacima može stvoriti osećaj nepovezanosti ili nepripadnosti. Na primer, dete može potisnuti stimulativno ponašanje zbog osećaja sramote, što može imati negativan uticaj na samopoštovanje i dovesti do osećaja neadekvatnosti ili uticati na njegovo samopouzdanje u izražavanju svojih iskrenih misli, osećanja i interesovanja.

Kako da znam da li se moje dete maskira?

Prepoznavanje maskiranja kod autistične dece može biti teško jer uključuje prikrivanje njima tipičnog ponašanja. Međutim, postoje suptilni znaci na koje roditelji i staratelji mogu da obrate pažnju:

Nesklad između ponašanja kod kuće i u društvenim okruženjima

Ako dete pokazuje značajno drugačije ponašanje kod kuće u odnosu na javnost, to može biti zato što se maskira.

Iscrpljenost nakon društvenih interakcija

Ako dete izgleda iscrpljeno ili razdražljivo nakon društvenih događaja, to može ukazivati na naprezanje maskiranja.

Ograničeno samoizražavanje

Obratite pažnju na to da li se vaše dete bori da izrazi svoje prave misli, osećanja ili interesovanja iz straha od osude ili odbijanja.

Podrška detetu koje se maskira:

  • Podrška autističnom detetu koje se maskira zahteva empatiju i razumevanje. Kada ga podržavate, važno je imati na umu sledeće:
  • Negujte bezbedno i prihvatljivo okruženje u kome se vaše dete oseća prijatno da izražava svoje pravo ja bez straha od osude.
  • Obrazujte sebe i druge o autizmu i važnosti prihvatanja neurodiverziteta.
  • Podstaknite otvorenu komunikaciju i pružite mogućnosti svom detetu da izrazi svoje potrebe i preferencije.
  • Naučite strategije suočavanja i tehnike samoregulacije kako biste pomogli u upravljanju stresom i anksioznošću.
  • Zagovarajte potrebe vašeg deteta u okviru obrazovnih i društvenih okruženja, obezbeđujući da ono dobije odgovarajući odnos i podršku.

Priznavanjem i rešavanjem maskiranja kod autistične dece, možemo stvoriti inkluzivnije i podržavajuće okruženje u kojem svi pojedinci mogu da napreduju na svoj način. Ako imate pitanja o maskiranju ili verujete da bi vaše dete moglo imati koristi od podrške, ne ustručavajte se da kontaktirate terapeuta.

BONUS VIDEO

Sve faze brzo prođu TikTok/itsmetinxpodcast